Dijalog kultura 02.02.2014.

Tema: PSIHOLOGIJA KORUPCIJE

Korupcija u mišljenju i ponašanju, filozofske škole u etici, normalizacija korupcije i institucionalizacija korupcije, koruptivna socializacija, modeli antikoruptivne intervencije, lične vrednosti, self-regulacija ponašanja

Korupcija – uzroci, ekspanzija i intervencija, studija profesora doktora Nebojše Majstorovića u izdanju Akademske knjige Novi Sad povod je razgovora o psihologiji korupcije, korupciji u mišljenju i ponašanju, o povezanosti korupcije sa moralnošću ljudske prirode, a shodno tome i o filozofskim školama u etici. Takođe nas zanima šta su koruptivne racionalizacije, zatim normalizacija korupcije i institucionalizacija korupcije, kao i koruptivna socijalizacija, modeli antikoruptivne intervencije, te self-regulacija ponašanja, kao i sama definicija korupcije i težnje koruptora da ima kontrolu nad ponašanjem drugih, da stvori zonu uticaja i koncentraciju moći, kako bi odnose s drugima instrumentalizovao zarad ličnog zadovoljstva ili ostvarenja drugih ciljeva i, posebno, kada i kako se u čovekovoj ličnosti rađa ideja o manipulaciji ljudima korupcijom, gde se danas nalazi korupcija i ovakvo kvarenje ljudi koje se svodi na makjavelističku orijentaciju prema kojoj cilj opravdava sredstvo.

Kada je reč o širenju korupcije, ona je fenomen koji se nikada ne zaustavlja sam od sebe i sa njim teško da može da postoji miroljubiva koegzistencija, ukazuje psiholog profesor Majstorović i objašnjava: „U srži same korupcije je da je to problematičan sistem. I to je sad zanimljivo – da ljudi koji su deo tog procesa znaju da postoji nešto problematično u tome, odnosno oni znaju da je sam taj model ponašanja stran većini ljudi, dakle onima koji nisu deo tog sitema i da su tom sistemu potrebni resursi za eventualnu samoodbranu u budućnosti. To je razlog zašto se korupcija ušančuje tamo gde se nalazi veoma duboko, to je razlog zašto se regrutuje sve više sledbenika, jer to su ti resursi, dakle ljudski resursi, kontakti koje ti ljudi donose sa sobom u takvu grupu, dakle njihove socijalne mreže postaju delom uključene, takođe, u fenomen u nekom lokalu gde se on, recimo, posmatra. Govoreći o širenju korupcije želim da istaknem da glavni koruptori, dakle ljudi koji su spremni da svoje resurse, svoje sposobnosti, svoje vreme aktivno koriste u širenju korupcije i, čak bih rekao ponekad sa erotskim zadovoljstvom vrbovanja novih duša i njihovim preinačavanjem kojim se postiže njihova lojalnost, čine da se korupcija širi. Iako je to ciničan odnos prema ljudskim vrednostima, gde je cilj uvek dokazivanje da je svako motivisan isključivo materijalnim interesima i ničim drugim, njihova snaga se bazira na egzistencijalnom ugrožavanju pojedinaca, dakle uvođenju straha, pretnje u komunikaciju kako bi se privoleo takav pojedinac da postane lojalan takvoj grupi. Aktivan i odgovoran građanin sa razvijenom svešću o sebi i svom okruženju je zapravo jedina suštinska prepreka širenju korupcije.“ Između ostalog, profesor Majstorović takođe ukazuje: „Korupcija ima i sposobnost da se jednom potisnuta vraća i ponovo javlja u nekim hibridnim oblicima, prilagođena nekim novim okolnostima.“

U emisiji ćemo se upoznati i sa naučnom biografijom psihologa profesora doktora Nebojše Majstorovića sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i prodekana tog fakulteta.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstori: Jerolim Zarifović i Sabina Nedić