Dijalog kultura 29.09.2013.

Tema: ISTORIJA ASTRONOMIJE OD ORFEJSKIH UČENJA DO DANA – Prvi deo

Na predstavljanju prevoda Galilejevog Dijaloga o dva glavna sistema sveta u Ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu prof. dr Milan S. Dimitrijević u nadahnutom izlaganju osvrnuo se na istoriju astronomije od orfejskih učenja do Galileja. To je neposredan podsticaj ovom razgovoru. Da podsetimo, Galilejv Dijalog, u prevodu filozofa Saše Hrnjeza objavljen je u ediciji Physis Akademske knjige Novi Sad i predstavlja zajednički izdavački poduhvat ove izdavačke kuće i Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

U ovom izdanju Dijaloga kultrua, profesor Milan Dimitrijević, čije su glavne oblasti naučnog interesovanja zvezdani spektri, atomski i molekularni sudarni procesi i njihov uticaj na spektralne linije, astro-informatika i posebno istorija i filozofija astronomije, u vezi sa pitanjem kada se javila prva ideja da se Zemlja kreće i da možda nije u centru univerzuma objašnjava:

„U antičko vreme običan svet mnogo više je posmatrao nebo nego što to čini danas. Recimo, svaki pastir iz stare Grčke je video planetu Merkur. Pojave na zvezdanom nebu bile su praćene, komentarisane i tumačene ili se pokušavalo da se tumači. Zbog toga su mnogi drevni tekstovi puni astronomskih informacija. Među njima tu su i orfejske himne. Naime, sačuvano je 87 orfejskih himni sa nekih 1200 stihova u heksametru i one predstavljaju odraz odnosno nešto što je ostalo od najstarije grčke religije, one koja je bila pre religije sa olimpijskim bogovima. To je bilo pre Trojanskog rata. Postoji jedan detalj u tim pesmama gde se kaže da su bogovi pomešali zimu i leto u jednakim delovima. Neki od astronoma su taj detalj analizirali jer su smatrali da odatle može da se proceni starost orfejskih himni. Reč je o tome da danas leto traje sedam dana duže od zime. Ako taj stih odražava stvarnost, leto i zima su bili jednakog trajanja i to smešta te himne negde u dvanaesti vek pre naše ere.“ Profesor Dimitrijević takođe kaže: „Orfičari su živeli u religijskim zajednicama. Tu je postojao ritual inicijacije. Oni su se trudili da postignu neku čistotu življenja koja bi im obezbedila određeno mesto u zagrobnom svetu i te himne su bile velika inspiracija za mnoge kasnije naučnike, pesnike i mudrace stare Grčke uključujući i pitagorejce. U njima se nalaze prvi začeci ideje da možda Sunce upravlja drugim nebeskim telima i da se možda i ta tela okreću oko njega, tako da pojedini današnji naučnici traže začetke prvih ideja o heliocentričnom sistemu u Evropi koje su predstavljale osnov na kojima se dalje razvijalo takvo shvatanje u iskazima orfejskih himni.“

Dimitrijević takođe skreće pažnju na to koliko bogatih astronomskih detalja može da se nađe i u drugimu delima iz toga vremena i posebno opisuje astronomske detalje kojima obiluju Homerova Ilijada i Odiseja. „Kada se čitaju sa jednom astronomskom notom, one daju prikaz kako su Grci zamišljali svet“, ukazuje on.

Kada je reč o naučnom promišljanju prvih filozofa, Dimitrijević kaže: „Anaksimandr iz šestog veka pre naše ere je prvi dao mogućnost da se Zemlja okreće oko centra Univerzuma. Nije to dao kao neku apsolutnu tvrdnju nego prosto da postoji takva mogućnost. On je takođe prvi koji je praktično izneo tvrdnju da Zemlja nije nigde pričvršćena nego da je odvojena od Neba i da lebdi u nekom prostoru i takođe je prvi izneo tvrdnju da se Zemlja okreće sama oko sebe, s tim što je on nije zamišljao kao loptu nego kao neku vrstu doboša gde smo mi na onoj gornjoj ravnoj strani. Posle toga su došli Pitagorejci.“

U nastavku razgovora sa profesorom Dimitrijevićem o istoriji astronomije u ovoj emisiji dolazimo do Galileja a u narednoj od Galileja do naših dana.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Marica Jung