Dijalog kultura 18.08.2013.

Tema: GALILEJ – DIJALOG O DVA GLAVNA SISTEMA SVETA

Povod: Predstavljanje prevoda ovog dela na srpski u izdanju Akademske knjige Novi Sad, a u Ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu

Kao zajednički izdavački poduhvat koji su ostvarili Akademska knjiga Novi Sad i Univerzitet u Novom Sadu Prirodno matematički fakultet – edicija Physis Akademske knjige nedavno je objavila prevod Galilejevog Dijaloga o dva glavna sistema sveta. Reč je o još jednom kapitalnom delu koje nije bilo dostupno naučno-stručnoj i široj čitalačkoj publici u nas do ovog prevoda filozofa Saše Hrnjeza. Ovo je još jedno od velikih izdavačkih poduhvata Akademske knjige, jer poznavanje originala, odnosno prevoda naučnih dela neposredno sa izvornika predstavlja jedno od najpouzdanijih i najčvršćih temelja razumevanju istorije i filozofije nauke, kao i kulture i duha vremena u kojima su nastajali, i to ne samo opšte obrazovanosti radi o prošlosti per se, nego radi shvatanja toka i kompleksnosti evolucije naučne misli koja neprekidno traje. Predstavljanje Galilejevog Dijaloga o dva glavna sistema sveta ostvareno je u Ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu.

U emisiji prenosimo izlaganje fizičara profesora doktora Miodraga Krmara sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu o Galilejevom delu i naučnoj i životnoj biografiji. U ovoj najavi izdvajamo deo izlaganja profesora Krmara koje se odnosi na presudne momente u formiranju Galilejevog kritičkog mišljenja još u ranoj mladosti i prve susrete sa matematičarem profesorom Ostilijem Ričijem.

Valja podsetiti da je Riči, inače Tartaljin sledbenik, smatrao da je matematika primenljiva za razumevanje i rešavanje problema mehanike i inženjerstva, a ne apstraktna kakav je bio pogled na nju u dugom periodu od Arhimeda do tada. Upravo Riči je Galileja uveo u matematiku i okenuo ga matematici. Posmatranja, merenja, eksperimenti i matematika kao pretpostavke za novu nauku su ključne reči Galilejeve nauke, uz potvrdu ispravnosti Kopernikovog heliocentričnog sistema sveta.

„Galileo je rođen 1564. godine. Najstariji je sin oca Vinćenca koji je bio muzičar i potomak dosta poznate porodice iz Firence, ali, na žalost vrlo skromnih materijalnih mogućnosti“, priča profesor dr Miodrag Krmar i ukazuje da je Galilej začetak kritičkog duha verovatno dobio od oca, te da ga je najverovatnije baš otac, koji je bio školovan čovek, još u u prvim godinama u kojima je učestvovao u njegovom obrazovanju naučio da sumnja i proverava. „Njegov otac je kao muzičar u ono doba izvodio skromne eksperimente zatežući žice na svojim instrumentima i ušao je čak u debate sa nekim u to doba krupnijim autoritetima iz oblasti muzike“, navodi Krmar i dodaje da je otac smatrao da Galileo mora dobiti klasično obrazovanje i za to obrazovanje odabrao je jedan manastir pored Firence. „U jednom momentu, čak, kada je imao petnaest ili šesnaest godina, Galileo se bio opredelio za crkvu, želeo je da postane monah, što je njegov otac predupredio veoma brzom i britkom akcijom. Izveo ga je iz tog manastira i zabranio da tamo više odlazi. Budući da su prilike u porodici bile finansijski prilično loše, otac Vinćenco je planirao da Galilej studira medicinu. U to doba medicinari, lekari, mogli su veoma dobro da žive i zarađuju. Otac je smatrao da bi materijalnu stranu porodice Galileo mogao da stabilizuje radeći kao lekar“. Krmar takođe ukazuje: „Studije u šesnaestom veku su izgleda po svoj prilici bile poprilično dosadne. Sholastika kao takva nije dozvoljavala nikakvu slobodu duha i iz tadašnjih univerziteta se moglo izaći kao teolog, pravnik ili medicinar. Sve u svemu, filozofija je bila osnova, da kažemo, nekakva Aristotelovska osnova svih tih škola. Aristotela je u škole uveo Toma Akvinski tamo negde u dvanaestom veku na jedvite jade i teškom mukom, pa se čak i Aristotel predavao vrlo selektivno. Profesori su dobijali knjigu i da pročitaju taman toliko Aristotela koliko je crkva dozvoljavala, ne više od toga. Vidite, jedan mladić ovako živog duha nalazi se u takvoj situaciji, pri čemu ga medicina nimalo ne zanima. On se zanimao za prirodne nauke i polemisao je sa profesorima i sa studentima. Upamćen je kao čovek koji nije mnogo verovao autoritetima i verovatno bi taj period svog školovanja proveo prilično bezuspešno da nije upoznao Ostilija Ričija, dvorskog matematičara Vojvode od Toskane koji je za svaki božić držao otvorena predavanja u dvoru i svi su mogli da prisustvuju i slušaju. Galileo je u tom momentu upoznao matematiku i počeo da čita. Ostilio Riči ga je snabdeo literaturom i upoznao ga je prvo sa Euklidom, zatim sa Arhimedom. No, kada je otac saznao da on u principu čita matematiku, a ne uči medicinu hteo je da ga ispiše sa univerziteta i na jedvite jade je baš matematičar Ostilio Riči ubedio oca Vinćenca da on treba da se školuje da bude matematičar.“

Pored izlaganja profesora Miodraga Krmara u emisiji, uvodom, kratikim radio-esejem, autorka emisije osvrće se na kompleksnost elemenata koji utiču na nastanak dela za koje uprošćeno kažemo da revolucioniše nauku.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstori: Goran Kovačević i Marica Jung