Dijalog kultura 26.05.2013.

Tema: USPON NAUKE AZIJSKIH ZEMALJA – Hemija i Singapur: Katalitička razmena vodonika ideuterijuma pomoću tranzicionih elemenata, Luisove kiseline bazirane na elementima p-grupe, fundamentalna hemija, dvostruka veza između bora i vodonika

Fenomen ekonomskog rasta azijskih zemalja skrenuo je pažnju svetske javnosti i na njihovu kulturu, privredu i razvoj, a od novijeg vremena i na nauku, koja zauzima sve značajnije mesto u svetskoj zajednici. Za Evropljane i Zapad u celini azijske zemlje nisuviše samo egzotična mesta kao ishodišta udaljenih drevnih civilizacija u čiji pogled na svet bismo voleli da proniknemo, ili čiju duhovnost, tradiciju i umetnost bismo želeli suštastveno da poimamo. One su sve više simbol ultramodernih gradova, izuzetno uređenog života u višemilionskim urbanim centrima, simbol ulaganja u nauku i mesta na kojima možemo videti naučno-tehnološku budućnost civilizacije u koju je već zakoračio treći milenijum. Jedna od tih zemalja je i ostrvska država Singapur, a Departman za hemiju i biološku hemiju Fakulteta za prirodne nauke i matematiku Tehnološkog univerziteta Nanjang, jedan je od vodećih u oblasti hemije, posebno zelene hemije i održivog razvoja. To je naravno u vezi sa privredom koja se, na relativno maloj teritorijalnoj rasporstranjenosti, oslanja na prerađivačku industriju okrenutu održivom razvoju. Od nedavno, ovaj fakultet dodeljuje stipendije za doktorske studije i kandidatima iz Evrope. To, kao i predavanje“Luisove kiseline bazirane na fosforu i boru“, bilo je povod gostovanja prof. dr Dragoslava Vidovića u Novom Sadu, Beogradu i Nišu.

Dr Dragoslav Vidović je profesor na Departmanu za hemiju i biološku hemiju Fakulteta za prirodne nauke i matematiku Tehnološkog univerziteta Nanjang u Singapuru i rukovodilac istraživačke laboratoje tog departmana. Laboratorija profesora Vidovića osnovana je pre nepune dve godine. Za to kratko vreme uspeli su da sintetišu, prvi put u svetu, jedinjenje bazirano na fosforu koje je dikatijumskog karaktera. Ono može da aktivira ugljenoflorne veze, koje su najače jednostruke veze, kaže Vidović. Reč je o tome da materijali koji su otporni na toplotu, kao neka ulja, na primer, sadrže mnogo ugljenoflornih veza. Pošto bi i ti materijali, kao i svi drugi, trebalo da budu reciklirani, jedan od postupaka je da se, u stvari, prekinu te ugljenoflorne veze. „Naravno moramo još da istražujemo da vidimo kako sve to možemo da kontrolišemo i kako da poboljšamo selektivnost, jer onda bismo mogli specifično da aktiviramo te veze koristeći fosfor“, ukazuje Vidović.

Vidović se posebno bavi pitanjima hemijske sinteze u oblasti neorganske hemije, odnosno katalizatorima. On pokušava da sintetiše razne komplekse i razna jedinjenja koja bi omogućila sintezu drugih jedinjenja koja su veoma bitna za naš život. Jedan od projekata iz te oblasti se odnosi na korišćenje aluminijuma umesto zlata i okrenut je principima zelene hemije i održivosti.

Jedna od najužih oblasti Vidovićevih istraživanja je bor i, posebno, korišćenje njegovih jedinjenja kao katalizatora. Još prilikom doktorskih istraživanja on je uspeo da sintetiše jednu – do tada nepoznatu vezu – dvostruku vezu između bora i vodonika koja je od posebnog teorijskog značaja. Jedinjenja bora najčešće se nazivaju Luisove kiseline. Koriste se za aktiviranje hemisjkih veza i stvaranje specifičnih ugljeničnih veza.

Vidović je član i velikog međunarodnog projekta koji ispituje starenje i koji je, pre svega, namenjen sprečavanju bolesti koje se često javljaju, kao što su, na primer, Parkinsonova i Alchajmeova bolest. „Profesor Harman je pedesetih godina prošlog veka prepoznao da oksidanti, to jest radikali, negativno utiču na naš organizam i predložio teoriju u kojoj je opisao da je glavni razlog za starenje ljudskog organizma negativan uticaj radikala, naročito u mitohondrijama koje su sastavni deo ćelija, koje su organele u ćelijijama. Posle su mnogi naučnici pokušavali da nađu adekvatne antioksidante. Međutim, praktično je nemoguće uneti dovoljno antioksidanata u naše telo, a koji bi eliminisali negativan uticaj radikala odnosno oksidanata, a da ne postanu toksični. Pored svega toga sami radikali su nam i korisni. Važni su za komunikaciju između ćelija“, ukazuje Vidović i objašnjava: „Dok sam radio na Oksfordu, upoznao sam jednog ruskog naučnika – doktora Šćepinova, koji mi je obrazložio svoj način borbe protiv radikala. Umesto da sintetiše nove antioksidante, on je utvrdio koji molekuli, a onda i koje hemijske veze, naročito ugljenovodonične veze, znači koje od tih molekula i hemijskih veza su najviše izložene napadima radikala, naročito u mitohondriji. Najviše molekula su linolna i linoleinska kiselina koji su sastavni deo membrane mitohondrije. Onda je pokušao da učvrsti te ugljenovodonične veze. Jedan od načina je da se izotopski zameni vodonik sa deuterijumom.“ Upravo na tom veoma komplikovanom problemu radi Vidović u okviru ovog međunarodnog projekta i bavi se sintezom molekula linolne i linoleinske kiseline koristeći katalizatore, odnosno katalitičku razmenu vodonika i deuterijuma.

Zanima nas i Vidovićeva naučna biografija, i, posebno, njegovi pogledi na aktuelna pitanja nauke. I ne samo to: nezaobilazna su i pitanja o ostrvskoj državi Singapuru, životu u njoj i o osobenostima njene privrede, kulture i nauke.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja