Dijalog kultura 11.11.2012.

Tema: FARMAKOGNOZIJA, FUNKCIONALNA HRANA I DIZAJNIRANJE HRANE. BOTANIČKA TERAPEUTIKA, NAUKA I PREHRAMBENE TEHNOLOGIJE

Definicija prehrambene tehnologije relativno je novijeg datuma. Uglavnom se polazi od definicije Instituta prehrambenih tehnologa SAD iz 1964-te koja kaže da je reč o primenjenoj nauci i inženjerstvu proizvodnje, preradi, pakovanju, distribuciji, pripremi i upotrebi zdravstveno ispravne i nutritivno vredne hrane. Proučavaju se: sastojci namirnica, njihova funkcija, važnost namirnica u prehrani i, konačno, mogućnosti modifikacije namirnica i nutritivno popravljanje vrednosti hrane. Od skoro tome se pridodaju mogući doprinosi poboljšanju zdravlja i prevenciji bolesti. Pri tome, reč je o veoma širokom spektru pitanja i istraživanja iz naučnog, tehnološkog i privrednog obuhvata, ali i iz oblasti razvojno-društvenih i civilizacijskih kretanja. U kojim pravcima se razvijaju naučna istraživanja koja se odnose na modifikaciju hrane i zašto, kao i od kojih uočenih činjenica i mogućnosti se polazi kada je reč o funkcionalnoj hrani i o dizajniranju hrane, te koji su ciljevi tih projekata, jeste najširi okvir razgovora s dr Nebojšom Ilićem, višim naučnim saradnikom Naučnog instituta za prehrambene tehnologije Univerziteta u Novom Sadu.

Na pitanje koje se odnosi na farmakognoziju koja se izučava iz različitih perspektiva, npr. farmakološke, biohemičarske i prehrambeno-tehnološke, te da li je proizvodnja funkcionalne hrane to što izdvaja tehnološka istraživanja u odnosu na farmakološka i biohemijska, u odnosnu na one koje se odnose na istraživanja sastojaka biljaka u cilju proizvodnje suplemenata i fitofarmaceutskih porizvoda, dr Nebojša Ilić kaže: „U neku ruku ih izdvaja, ali u većini oni su veoma međuzavisni i uslovljavaju jedni druge. Recimo, bioaktivne komponente koje su funkcionalne komponente u funkcionalnoj hrani, uslovljavaju poboljšanje nekih funkcionalnih svojstava hrane. Te komponente, obično su testirane na farmakološkim principima. To znači da se neki ekstrakti i neke komponente testiraju prvo in vitro testovima. To su testovi u epruveti. Mogu biti enzimi koji su skup proteina koji postoje u ljudima ili životinjama i onda se testira da li je ta komponenta aktivna na te enzime. Ona ih može blokirati ili može povećati njihovu aktivnost, što zavisi i šta želimo kao funkciju. Ti farmakološki principi u početku se primenju da se oceni da li je ta funkcionalna komponenta aktivna ili nije, a onda dolazi tehnološki funkcionalni princip primenljivosti i mi onda u razne matrikse hrane, a matriksi mogu biti hleb, mlečni proizvodi, meso, dodajemo te bioaktivne komponente i činimo tu hranu funkcionalnom.“ Znači, zaključno ukazuje dr Ilić, reč je o hrani kojoj se osim nutritivne vrednosti dodaje i funkcija koja na neki način poboljšava zdravlje. Ona ne leči bolesti, naglašava on, ali stalnim uzimanjem poboljšava naše zdravstveno stanje i često sprečava mnoge bolesti i oboljenja. U emisiji, dr Nebojša Ilić govori i o tome na kojim premisama se oslanja naučni projekat dizajniranja hrane za siromašnu populaciju Chance i o njegovim značajnim društevnim i civilizacijskim konotacijama.

U ovom izdanju Dijaloga kultura upoznajemo se i sa najznačajnijim pravcima i oblastima naučnih istraživanja dr Nebojše Ilića tokom boravka u SAD, njegovom naučnom biografijom i pogledima na dalje pravce razvoja prehrambenih tehnologija.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Marica Jung