Dijalog kultura 30.09.2012.

Tema: GAMOV, GOSPODIN TOMPKINS I DRUGE NAUČNE PRIČE

Povod: Konferencija Balkanske fizičke unije

Nakon što je početkom dvadesetih godina prošlog veka Aleksandar Fridman, polazeći od Ajnštajnove teorije relativnosti, formulisao model Vasione prema kojem se ona širi i istovremeno i nezavisno od njega i Žorž Lemetr isto zaključio da se svemir širi, uz Hablova teleskopska uočavanja, Fridmanov doktorant Džordž Gamov je 1946. godine u modernom obliku formulisao teoriju Velikog praska i tezu o prvobitnoj nukleosintezi. Sva fizika kojom se Gamov bavio i za koju je još za života bio priznat razvijala se na temeljima moderne fizike s početka dvadesetog veka: relativističke teorije i kvantne fizike. Tu veoma složenu nauku Gamov pretače u naučnopopularnu literaturu i njom se bavi paralelno sa naukom i to od 1939. do 1967. Godine 1954. dobio je Uneskovu nagadu za popularizaciju nauke.

Među mnogim naučnopopularnim knjigama Džordža Gamova najpoznatije su one čiji je glavni junak gospodin Tompkins, ukazuje teorijska fizičarka, prof. dr Milica Pavkov Hrvojević.

U podnaslovu knjige Gospodin Tompkins u zemlji čuda stoji da su to priče o c, G i h, odnosno tri fundamentalne konstante prirode, a to su brzina svetlosti, gravitaciona konstanta i Plankova konstanta. Knjiga je posvećena matematičaru i piscu poznatom pod pseudonimom Lujs Kerol, autoru Alise u zemlji čuda, odnosno Čarlsu Latvidžu Dodžsonu i čuvenom fizičaru Nilsu Boru, jednom od naučnih otaca Džordža Gamova, objašnjava profesorka Milica Pavkov Hrvojević sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i dodaje da sama posveta svedoči o tome da knjiga ima ozbiljan aspekt, iako predstavlja popularizaciju nauke. S druge strane, ta knjiga ima fantastične elemente baš kao što ih ima knjiga Alisa u zemlji čuda. Ona je inspirisala mnoge. Mnogi poznati naučnici, među kojima i Nobelovci, rekli su da su njihovu fascinaciju naukom stimulisale Gamovljeve knjige čiji je glavni junak Tompkins i druge njegove popularne knjige, kao što su, na primer, Jadan, dva, tri do beskonačnosti.

Profesorka Pavkov Hrvojević, objašnjavajući strukturu i sadržaj knjige Gospodin Tompkins u zemlji čuda, kaže: „Ono što se u knjizi dešava jeste da je junak knjige preseljen u svetove, gde važe isti fizički zakoni kao što važe i u našem svetu, ali sa različitim numeričkim vrednostima fizičkih konstanti, brzine svetlosti, gravitacione konstante i Plankove konstante, tako da fenomeni koje obično ne možemo da percipiramo u svakodnevnom životu postaju snažno preuveličani tako da mogu da se vide u svakodnevnom životu. Tako, Gamov seli svog junaka gospodina Tompkinsa u fantanstične svetove, gde Gamov, na primer, genijalnom spravom snižava brzinu svetlosti na deset ili petnaest kilometara na čas, gde nekoliko puta povećava Plankovu konstantu i gravitacionu konstantu, ali u Apendiksu postoje profesorova predavanja, koje je gospodin Tompkins slušao i zbog kojih je usnio te čudne snove, pripovetke koje su posvećene relativnosti prostora i vremena, nekim aspektima kvantne mehanike, kao što je relacija neodređenosti, zatim zakrivljenost prostora i gravitacije, gde Gamov veoma tačno, precizno i lepo izlaže te teorije.“

Upravo o naučnopopularnoj literaturi Džordža Gamova bilo je izlaganje teorijske fizičarke profesorke doktorke Milica Pavkov Hrvojević na ovogodišnjoj Konferenciji Balkanske fizičke unije održanoj u Konstanci. U ovom izdanju Dijaloga kultura ona govori i o Gamovu i njegovoj fizici, kao i o fizici kondenzovanog stanja materije kojom se ona najuže bavi.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorke: Marica Jung i Vojislava Vukelja