Dijalog kultura 27.11.2011.

Tema: NUKLEARNA ASTROFIZIKA O POSTANKU I EVOLUCIJI UNIVERZUMA – Prva emisija

„Potrebno je ponekad da se ipak prisetimo, čak kada nas trn ubode, ili kada vidite kap krvi na prstu, da je gvožđe koje je sastavni deo hemoglobina koga imate u krvi nekada bilo u centru neke super masivne zvezde. To je jedna prilično impresivna činjenica. I evo šta bi rekli optimisti tim povodom: Izgrađeni smo od zvezdane prašine. To je vrlo poetski i lepo. Pesimisti bi rekli: Ma, to je samo zvezdani otpad!“ Ovim rečima profesor doktor Dušan Mrđa sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu završio je predavanje o nuklearnoj astrofizici na naučnom skupu održanom na Univerzitetu u Novom Sadu i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu povodom 100 godina od otkrića atomskog jezgra. Zagonetni zaključak predavanja profesora Mrđe, da smo sazdani od zvezdane prašine ili, kako bi pesimisti rekli, od zvezdanog otpada, povod je da u dve emisije s njim razgovaramo o nuklearnoj astrofizici, o elementima koje susrećemo u kosmosu i o njegovoj evoluciji nakon Velikog praska. Priroda se igrala atomskim jezgrima milijardama godina, kaže profesor Mrđa. On ukazuje da je reč o procesima sudara atomskih jezgara, odnosno o procesima fuzije atomskih jezgara, procesima oslobađanja izvesne količine energije, cepanja atomskih jezgara, zahvata čestica, transformacije jednih jezgara u druge, a sve su to procesi koji su se dešavali prevashodno u zvezdanoj unutrašnjosti. Kao rezultat tih procesa došlo je konačno i do formiranja živog sveta, pa tako i ljudske civilizacije koja je sposobna da razmišlja o takvim procesima i tim „igrarijama“ prirode koje su se dešavale mnogo ranije, pre nego što se uopšte pojavila ljudska vrsta. U emisiji Ćemo čuti koji su bili prvi procesi neposredno posle Velikog praska, koje su interakcije među česticama nastajale i koji elementi su počeli da se stvaraju, zatim kako i kada su nastali prvi atomi, kako i kada je nastala svetlost. Posebno nas interesuje i borba materije i antimaterije u ranim fazama kosmosa čiji je ishod današnji kosmos izgrađen od materije, a ne od antimaterije. Na jednom od predavanja profesor Mrđa je rekao: „Kako se kosmos hladio antikvarkovi su se anihilirali sa kvarkovima dajući kvante zračenja odnosno fotone. Da se desilo da je broj kvarkova ostao isti kao i broj antikvarkova kosmos bi završio ispunjen zračenjem. Bio bi to prilično dosadan kosmos – bez atoma, zvezda i galaksija i bez mogućnosti formiranja živog sveta“. U emisiji profesor Mrđa objašnjava: „Ovo je dosta značajno mesto u evoluciji kosmosa, jer da nije postojala ta blaga asimetrija između broja kvarkova i antikvarkova, iako jako, jako blaga asimetrija, praktično bismo imali kosmos koji apsolutno ne podseća na ovaj današnji…“ U priči o evoluciji kosmosa, sa stanovišta nuklearne astrofizike, u ovom izdanju „Dijaloga kultura“ Radio Novog Sada stižemo do formiranja zvezda i odgovora na pitanje šta se nalazi u njihovoj unutrašnjosti i procesima koji se tu odvijaju. Razgovor sa profesorom Mrđom nastavljamo u sledećoj emisiji.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstor: Momčilo Đurđević