Назив и циљеви студијског програма
Назив студијског програма докторских студија је Доктор наука – биолошке науке.
Циљ студијског програма је образовање и формирање доктора наука различитих ужестручних биолошких профила, оспособљених за самостални научно-истраживачки рад, управљање истраживачким тимовима и руковођење националним и међународним пројектима.
Врста студија и исход процеса учења
Исход процеса учења у оквиру студијског програма је обимно и комплексно биолошко фундаментално и практично знање, које обезбеђује самосталан научни рад, квалитетну научну комуникацију, коришћење научне и стручне литературе, идентификовање, анализу и решавање проблема из области биологије и сродних дисциплина. Стечени ниво знања обезбеђује формираним докторима наука примену у пракси и научно-истраживачком раду, као и преношење знања на млађе истраживаче (менторство).
Стручни, академски, односно научни назив
Завршетком овог студијског програма студент стиче академски назив Доктор наука – биолошке науке.
Услови за упис на студијски програм
Да би кандидат уписао докторске студије треба да има завршене основне и мастер академске студије или интегрисане академске студије биологије, односно сродних научних области. (минимум 300 ЕСПБ). Кандидати који су претходне нивое студија завршили из научних области сродних биологији треба да имају положене предмете из биолошких дисциплина и дисциплина релевантних за реализацију докторских студија у обиму од минимум 180 ЕСПБ, што ће бити евалуирано од стране Комисије за упис докторских студија. Студије могу уписати и кандидати који имају завршено високо образовање по прописима који су важили до доношења Закона. Докторске студије могу да упишу и кандидати који су завршили специјалистичке академске студије са стечених, минимум 360 ЕСПБ.
Комисија за упис докторских студија, након увида у конкурсну документацију, по потреби одређује кандидату одређен број допунских предмета које кандидат мора положити пре полагања предмета на докторским студијама, из програма основних и мастер студија биологије на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета (који не улазе у фонд ЕСПБ докторских студија).
Структура студијског програма
Докторске студије Доктор наука – биолошке науке трају 3 године (6 семестара). Укупан број ЕСПБ је 180, по семестру је 30, а за академску годину 60. Структуру студијског програма чини скуп обавезних и изборних предмета, чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања, компетенције и вештине за стицање дипломе трећег степена академских студија на студијском програму Доктор наука – биолошке науке. Докторске студије Доктор наука – биолошке науке се изводе кроз наставу предмета чији садржај и ЕСПБ су наведени у листи предмета.
Активна настава се реализује кроз теоријска предавања и студијски истраживачки рад. Настава се такође реализује кроз консултације са наставницима односно студентским саветником или ментором. Број бодова за сваки предмет одређен је у односу на постављене задатке које студент треба да обави како би остварио циљеве и исходe учења. У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности релевантне за постизање циља и исхода предмета и време потребно за сваку наставну активност, тако да укупно радно ангажовање студената у оквиру датог предмета одговара броју бодова који припадају предмету.
Докторска дисертација је завршни део студијског програма. Докторска дисертација се пријављује и израђује током друге или треће године докторских студија, а укупно обезбеђује 90 ЕСПБ. У број ЕСПБ докторске дисертације укључен је рад на докторској дисертацији кроз Семинар 1 и Семинар 2, затим израда научног рада за објављивање у часопису са СЦИ листе (на којем је студент први аутор), као и сама израда и одбрана докторске дисертације. Поред рада на докторској дисертацији дефинисаног планом докторских студија и објављивања минимално 1 научног рада у часопису на СЦИ листи, студент има обавезу да објави и 1 научни рад у националном часопису категорије М50 или у часопису на СЦИ листи из области теме докторске дисертације, који садрже резултате добијене радом на докторској дисертацији и на којем је студент такође први аутор.
Сврха докторских студија Доктор наука – биолошке науке јесте да обезбеди континуирано и целовито образовање најбољих студенaтa у области биологије који показују интересовање за научноистраживачки рад и да формира докторе наука различитих ужестручних биолошких профила. Студенти ће кроз овај програм унапредити своје теоријско знање и савладати савремене експерименталне методе у биолошким истраживањима у таквом обиму да могу да их представе стручном аудиторијуму и да своје резултате могу публиковати у рецензираним међународним и националним научним часописима.
Курикулум студијског програма је конципиран тако да студентима омогући стицање савремених и интегрисаних знања из биологије, која оспособљавају студенте за самостални научноистраживачки рад, вођење истраживачких тимова, руковођење националним и међународним пројектима, подстиче критичко и креативно мишљење, развија способност за критичку евалуацију биолошких експеримената и доприноси развоју нових научних идеја и технологија.
Студијски програм конципиран је у складу са политиком квалитета Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду у области образовног и научноистраживачког рада. Реализација овог студијског програма заснована је на постојању компетентног наставног особља и постојању добре техничке подршке и опремљености факултета.
Циљ студијског програма докторских студија Доктор наука – биолошке науке је формирање високомпетентних научних радника различитих ужестручних биолошких профила, оспособљених првенствено за самостални научноистраживачки рад. Студенти стичу највиши ниво знања и критичког размишљања, разумевања актуелних проблема и њиховог решавања, чиме постижу висок ниво научних способности академских вештина, што их квалификује за научноистраживачки и високо стручни рад. Студијски програм подстиче развој креативних оригиналних идеја. Обимно и комплексно биолошко фундаментално и практично знање треба да обезбеди будућем доктору наука компетенције за самосталан научни рад, управљање истраживачким тимовима и руковођење националним и међународним пројектима, квалитетну научну комуникацију, примену знања у пракси, као и преношење знања на млађе истраживаче (менторство). Очекује се да студенти стекну способност праћења и одабира релевантне научне литературе, уз процену њене научне вредности. На крају студија, студенти треба да стекну највиши ниво способности разумевања и презентације научних информација
Циљеви студијског програма су у сагласности са истим и сродним студијским програмима и савременим правцима развоја биологије у Европи и свету.
Циљеви студијског програма су у складу са основним задацима и циљевима Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду у погледу успешности у пољу образовања и научноистраживачког рада.
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:
- самосталног планирања и извођења научног рада
- разумевања и решавања практичних и теоријских проблема који проистичу током научног рада у оквиру научне области у којој су докторирали
- укључивања у рад у оквиру националних и међународних пројеката, као и способност руковођења истраживачким тимовима и организацијама
- практичне примене стечених фундаменталних знања из биологије и сродних природних наука у научноистраживачком раду, са циљем развоја нових технологија и решења
- критичког логичног мишљења, формулисања претпоставки, извођења закључака и развој креативних идеја
- поштовања принципа етичког кодекса добре научне праксе
- ефикасне научне комуникације
- научно засноване интерпретације експерименталних података
- самосталног пласирања и публиковања различитих научних и стручних информација,
- да дају допринос развоју нових знања у биологији и науци уопште.
- Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:
- темељно познавање и разумевање процеса и закона у ужебиолошкој дисциплини у оквиру које су докторирали
- обједињавање стечених знања у циљу решавања конкретних проблема у научноистраживачком раду у области биологије у оквиру које су докторирали
- разумевање и повезивање знања из области биологије и сродних области и практична примена у научном раду
- праћење научне литературе и савремених достигнућа у струци
- развоја академских и практичних вештина потребних за употребу у научном раду у области биологије
- коришћење информационо-комуникационих технологија ради развоја нових вештина, као и праћења и примене новина у струци.
Компетенције формираних доктора биолошких наука омогућавају студентима даљи професионални развој у научном раду, преношење знања на млађе истраживаче и примену знања у пракси кроз рад у привреди и јавном сектору.
Ниво квалификације према НОКС-у који се стиче по завршетку студијског програма је осми ниво. Доктори биолошких наука поседују врхунскa тeoриjскa и прaктичнa знaњa у области биолошких наука, пoтрeбнa зa критичку aнaлизу експерименталних података и oригинaлнa истрaживaњa у области биологије и сродним областима, сa сврхoм прoширивaњa и рeдeфинисaњa пoстojeћих знaњa у нaуци и практичном рaду. По завршетку студијског програма студенти стичу вештину да примeњуjу нaпрeднe и спeциjaлизoвaнe академске вeштинe и тeхникe пoтрeбнe зa рeшaвaњe кључних прoблeмa у истрaживaњу и зa прoширивaњe и рeдeфинисaњe пoстojeћeг знaњa у науци, да примeњуjу вeштинe научне кoмуникaциje зa oбjaшњaвaњe и критику тeoриja, мeтoдoлoгиja и зaкључaкa, кao и да прeдстaве рeзултaте истрaживaњa у oднoсу нa мeђунaрoднe стaндaрдe и нaучну зajeдницу. Стиче се способност рaзвиjaња нoвих aлaта, методологија и патената рeлeвaнтних зa биолошке науке. Доктори биолошких наука стичу способност да сaмoстaлнo врeднуjу сaврeмeнe рeзултaтe и дoстигнућa у циљу унaпрeђeњa пoстojeћих и ствaрaњa нoвих мoдeлa, кoнцeпaтa, идeja и тeoриja у биологији, стичу инoвaтивнoст, нaучни и прoфeсиoнaлни интeгритeт и прeдaнoст рaзвojу нoвих идeja и прoцeсa кojи су у срeдишту кoнтeкстa рaдa или нaукe, крoз принцип критичке евалуације и сaмoврeднoвaњa свoгa рaдa и дoстигнућa, дизajнирaју, aнaлизирaју и имплeмeнтирaју истрaживaњa кoja чинe знaчajaн и oригинaлни дoпринoс oпштeм знaњу или прoфeсиoнaлнoj прaкси, упрaвљaју интeрдисциплинaрним и мултидисциплинaрним прojeктимa, тимовима и радним задацима у оквиру научно-истраживачог рада и да сaмoстaлнo пoкрeну нaциoнaлну и међународну сaрaдњу у нaуци и рaзвojу.
Распоред предмета по семестрима и годинама студија
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Статус предмета | Часови активне наставе | Остали часови | ЕСПБ | ||
П | СИР | |||||||
ПРВА ГОДИНА | ||||||||
1 | Изборни предмет | 1 | И | 5 | 5 | 15 | ||
2 | Изборни предмет | 1 | И | 5 | 5 | 15 | ||
3 | Изборни предмет | 2 | И | 5 | 5 | 15 | ||
4 | Изборни предмет | 2 | И | 5 | 5 | 15 | ||
Укупно часова активне наставе на години студија: | 20 | 20 | 60 | |||||
ДРУГА ГОДИНА | ||||||||
1 | Изборни предмет | 3 | И | 5 | 5 | 15 | ||
2 | Изборни предмет | 3 | И | 5 | 5 | 15 | ||
3 | ДНБ-С1 | Семинар 1 | 4 | O | 0 | 20 | 30 | |
Укупно часова активне наставе на години студија: | 10 | 30 | 60 | |||||
ТРЕЋА ГОДИНА | ||||||||
1 | ДНБ-С2 | Семинар 2 | 5 | O | 0 | 20 | 30 | |
2 | ДНБ-Р1 | Израда научног рада за објављивање у часопису са СЦИ листе | 6 | O | 0 | 20 | 10 | |
3 | ДНБ-ДД | Израда докторске дисертације | 6 | O | 0 | 0 | 20 | |
Укупно часова активне наставе и бодова на години: | 0 | 40 | 60 | |||||
Укупно часова активне наставе и бодова у студијском програму: | 30 | 90 | 180 |
Напомене:
- Трајање студија је 3 године и 180 бодова.
- Активна настава су предавања и СИР, минимум 20 часова по семестру у свим годинама.
- Укупно предавања на прве две године студија минимум 45 часова или 25% од укупног броја часова активне наставе.
- Трећа година је само студијски истраживачки или само истраживачки рад.
- Број бодова по години минимум 60.
Листа предмета на студијском програму Доктор наука – биолошке науке
Шифра предмета | Назив предмета | Име или имена наставника | Семестар | ЕСПБ | УНО | Т | |
1 | ДНБ001 | Таксономија виших биљака | Аначков Т. Горан | 1,2,3 | 15 | Ботаника | И |
2 | ДНБ002 | Интраспецијска варијабилност биљака | Игић С. Ружица, Аначков Т. Горан | 1,2,3 | 15 | Ботаника | И |
3 | ДНБ003 | Еволуција и филогенија скривеносеменица | Аначков Т. Горан | 1,2,3 | 15 | Ботаника | И |
4 | ДНБ004 | Физиолошка анатомија биљака | Луковић Ж. Јадранка, Зорић Н. Лана | 1,2,3 | 15 | Ботаника | И |
5 | ДНБ005 | Аеробиологија | Радишић K. Предраг, Шикопарија Б. Бранко | 1,2,3 | 15 | Палинологија/Екологија | И |
6 | ДНБ006 | Базична и молекуларна систематика и екологија гљива | Караман А. Маја, Галовић O. Владислава, Тамаш М. Ивица | 1,2,3 | 15 | Микологија | И |
7 | ДНБ007 | Биотехнолошка примена микроорганизама | Свирчев Б. Зорица | 1,2,3 | 15 | Микробиологија | И |
8 | ДНБ008 | Фармацеутска биологија и хемија гљива и лишајева | Караман А. Маја, Борис M. Пејин | 1,2,3 | 15 | Микологија | И |
9 | ДНБ009 | Биохемијске методе у микробиологији | Радновић В. Драган | 1,2,3 | 15 | Микробиологија | И |
10 | ДНБ010 | Одабрана поглавља из микологије | Караман А. Маја | 1,2,3 | 15 | Микологија | И |
11 | ДНБ011 | Кодекс зоолошке номенклатуре | Караман М. Иво, Хорватовић A. Младен | 1,2,3 | 15 | Зоологија | И |
12 | ДНБ012 | Специјална таксономија инвертебрата | Раденковић Р. Снежана, Караман М. Иво | 1,2,3 | 15 | Зоологија | И |
13 | ДНБ013 | Медицинска зоологија | Бјелић-Чабрило Н. Оливера, Лалошевић М. Душан | 1,2,3 | 15 | Зоологија | И |
14 | ДНБ014 | Примењена ихтиологија | Миљановић М. Бранко, Костић С. Десанка | 1,2,3 | 15 | Зоологија/Хидробиологија | И |
15 | ДНБ015 | Биолошка антропологија | Павлица М. Татјана, Ракић С. Рада | 1,2,3 | 15 | Хумана биологија | И |
16 | ДНБ016 | Детерминација и диференцијација ћелија | Марковић Б. Јелена | 1,2,3 | 15 | Хистологија са ембриологијом | И |
17 | ДНБ017 | Одабрана поглавља бактериологије | Кнежевић Н. Петар | 1,2,3 | 15 | Микробиологија | И |
18 | ДНБ018 | Одабрана поглавља вирусологије | Кнежевић Н. Петар | 1,2,3 | 15 | Микробиологија | И |
19 | ДНБ019 | Биомедицински значајни продукти алги | Симеуновић Б. Јелица | 1,2,3 | 15 | Микробиологија | И |
20 | ДНБ020 | Метагеномика микробиолошких заједница | Тамаш М. Ивица | 1,2,3 | 15 | Микробиологија | И |
21 | ДНБ021 | Молекуларна еволуција и филогенија микроорганизама | Тамаш М. Ивица | 1,2,3 | 15 | Микробиологија | И |
22 | ДНБ022 | Конзервација животиња | Вујић А. Анте, Раденковић Р. Снежана | 1,2,3 | 15 | Заштита животне средина | И |
23 | ДНБ023 | Конзервациона биологија | Миланков Р. Весна | 1,2,3 | 15 | Еволуциона биологија | И |
24 | ДНБ024 | Еволуциона генетика | Миланков Р. Весна | 1,2,3 | 15 | Еволуциона биологија | И |
25 | ДНБ025 | Еволуција и фенотипска пластичност | Лудошки Љ. Јасмина | 1,2,3 | 15 | Еволуциона биологија | И |
26 | ДНБ026 | Интегративна таксономија | Вујић А. Анте, Ачански M. Јелена | 1,2,3 | 15 | Зоологија | И |
27 | ДНБ027 | Биологија водених васкуларних биљака | Вуков М. Драгана | 1,2,3 | 15 | Ботаника | И |
28 | ДНБ028 | Специјална анатомија биљака | Луковић Ж. Јадранка, Зорић Н. Лана | 1,2,3 | 15 | Ботаника | И |
29 | ДНБ029 | Фиторемедијација | Боришев К. Милан, Пајевић П. Слободанка | 1,2,3 | 15 | Физиологија биљака | И |
30 | ДНБ030 | Методе у фитоценолошким истраживањима | Вуков M. Драгана, Игић С. Ружица | 1,2,3 | 15 | Ботаника/Екологија | И |
31 | ДНБ031 | Методе у бриологији | Илић М. Милош | 1,2,3 | 15 | Ботаника | И |
32 | ДНБЕМ1 | Математичке и статистичке методе у биолошким истраживањима | Костић Р. Владимир | 1,2,3 | 15 | Математика | И |
33 | ДНБЕМ2 | Методологија научно-истраживачког рада | Миланков Р. Весна | 1,2,3 | 15 | Биологија | И |
34 | ДНБ-С1 | Семинар 1 | 4 | 30 | Биологија | О | |
35 | ДНБ-С2 | Семинар 2 | 5 | 30 | Биологија | О | |
36 | ДНБ-Р1 | Израда научног рада за објављивање у часопису са СЦИ листе | 6 | 10 | Биологија | О | |
37 | ДНБ-ДД | Израда докторске дисертације | 6 | 20 | Биологија | О | |
Укупно ЕСПБ: | 585 |
- УНО – Ужа научна област
- Т – Тип предмета (И-изборни, О-обавезни)