Скип то маин цонтент

Наши професори нови чланови САНУ: Мирјана Ивановић (дописни члан) и Слободан Марковић (редовни члан)

На Изборној скупштини Српске академије наука и уметности (САНУ) 7. новембра 2024. године од укупно 55 кандидата изабрано је свих 17 за нове редовне чланове, 22 за дописне и свих пет за иностране чланове САНУ.

У Одељењу за математику, физику и гео-науке САНУ је један од нових дописних чланова редовни професор нашег Департмана за математику и информатику др Мирјана Ивановић, док је за редовног члана САНУ изабран редовни професор Департмана за географију, туризам и хотелијерство др Слободан Марковић.

Одржана 12. Додела награда Фондације „Доцент др Милена Далмација“

Дана 26. октобра 2024. године је настављена традиција доделе награда и стипендија „Доцент др Милена Далмација“.

Комисија за доделу награда и стипендије и Управни одбор Фондације „Доцент др Милена Далмација“” донели су одлуку да ове године:

Награду „Доцент др Милена Далмација“ за докторску дисертацију која је дала највећи научни допринос из области заштите животне средине добије др Анка Јевремовић, за докторску дисертацију под називом„Оптимизација зеолита (ФАУ, БЕА и МФИ) за уклањање пестицида из водених средина“урађену на Факултету за физичку хемију, Универзитета у Београду.

Специјална признања „Доцент др Милена Далмација“за докторске дисертације које су дале велики научни допринос из области заштите животне средине добили су:

  • др Славен Теноди, за докторску дисертацију под називом „Развој холистичког модела за приоритизацију депонија за санацију и/или затварање на основу процене утицаја на животну средину“, урађена на нашем Департману Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.
  • др Александар Крстић, за докторску дисертацију под називом „Примена угљеничних криогелова допираних азотом и сумпором за уклањање тешких метала и фармацеутика у процесу пречишћавања вода“, урађена на Хемијском факултету, Универзитета у Београду.
  • др Јелена Рмуш Мравик, за докторску дисертацију под називом Електролитичко издвајање водоника на хидротермално синтетисаном молибден-дисулфиду модификованом озрачивањем јонским сноповима средњих енергија и механохемијским поступком“, урађена на Факултету за физичку хемију, Универзитет у Београду.

Стипендију Фондације „Доцент др Милена Далмација“ за период од 01.10.2024. до 30.06.2025. године добила је Маша Инђићстудент ИИИ године смера Основне академске студије заштите животне средине,Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.

Једнократне помоћи за најуспешније студенте који су завршили прву годину студија добили су:

  • Миња Лазићстуденткиња на смеру Основне академске студије заштите животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.
  • Николина Влашки студенткиња на смеру Основне академске студије заштите животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.

ПМФ угостио колеге са Универзитета у Нингбо-у, Народна Република Кина

Природно-математички факултет угостио је делегацију са Универзитета у Нингбо-у, Факултет за науку о материјалима и хемијско инжењерство, 10. октобра 2024. Кинеску делегацију представљали су: Др Цхуанфан Динг (декан), Др Мингјионг Зхоу (продекан за науку), Др Јие Сху (директор Института за енергетске материјале и индустријску катализу) и Др Yингхуа Yан (ванредни професор). Делегацију ПМФ-а представљали су декан Проф. Др Срђан Рончевић и његов тим: Проф. Др Душан Мрђа (продекан за науку и међународну сарадњу), Проф. Др Јасмина Агбаба (шеф катедре за хемију, биохемију и заштиту животне средине), Др Снежана Паповић, Проф. Др Милан Вранеш и чланови Канцеларије за међународну сарадњу.

ПМФ је потписао споразум о сарадњи са Факултетом за науку о материјалима и хемијско инжењерство Нингбо Универзитета у априлу ове године, а конкретни циљеви посете били су усмерени на дефинисање следећих корака. Закључено је да ће прве активности у сарадњи обухватати: заједничке истраживачке пројекте, заједничке публикације, академску размену на свим нивоима, заједничке конференције, умрежавање и слично. Поред тога, наставиће се размена студената која је успешно започета боравком докторанда Зху Липенга, који спроводи своје истраживање на Катедри за хемију, биохемију и заштиту животне средине под менторством Др Снежане Паповић и њених колега.

Обе делегације су представиле своје институције, поделиле визију ове сарадње, а даља дискусија настављена је током посете Катедри за хемију, биохемију и заштиту животне средине. Обе стране изразиле су уверење да ова сарадња има изузетан потенцијал за стварање заједничких значајних истраживања.

Студенти на Промоцији Еразмус+ позива на ПМФ-у

Канцеларија за међународну сарадњу Природно-математичког факултета је одржала промоцију Еразмус+ конкурса за одлазну мобилност студената(у сврху праксе и у сврху размене) који су расписани на нивоу УНС-а.

Промоција је одржана у понедељак, 7. октобра 2024. у пуној сали Клуба наставника на Департману за физику.

Ивана Пејовић из Канцеларије за међународну сарадњу ПМФ-а је представила програм мобилности, његове циљеве и неопходне кораке и административне задатке за конкурисање. Студенти су имали прилику да саслушају искуства са размена у Шпанији и Италији од које су представиле Андреа Ђурђев и Ленка Стевић, студенткиње ПМФ-а које су биле кориснице овог програма у претходним семестрима.

Студенти су имали и искористили прилику да поставе питања и да у интерактивном окружењу започну припрему за конкурс.

СмартWатерТwин радионица: Вештине комуникације за већи утицај истраживања

У периоду од 30. септембра до 1. октобра 2024.године, у просторијама Департмана за математику и информатику Природно математичког факултета, одржане су радионице о комуникацији у оквиру пројекта СмартWатерТwин.

Циљ радионица био је стицање основних и усвајање постојећих знања о комуникацији, њеним формама и елементима, уз посебан нагласак на важност комуникације приликом креирања Хоризонт пројеката и ЦДЕ елемената (Комуникација, Дисеминација и Експлоатација).

Радионица је окупила учеснике који су имали прилику да стекну увид у основне концепте комуникације, као и у кључне елементе за ефикасно преношење истраживачких резултата ка ширем аудиторијуму. Енергична радионица је укључивала теоријске елементе и практичне активности које су додатно допринеле активном ангажовању учесника. Учесници су се фокусирали на напредније аспекте комуникације, посебно на ЦДЕ елементе и прилагођавање порука различитим циљним групама. Кроз симулације и групне активности, учесници су имали прилику да примене научено у стварним ситуацијама, што је додатно допринело интерактивности и успеху обуке.

Овакве радионице пружају значајну прилику за унапређење комуникационих вештина и њихову примену како у приватном тако и у професионалном развоју са посебним фокусом на Хоризонт пројекте.

Лунцхтиме Талк #6 је одржан: Како наука и друштво треба да раде заједно?

Канцеларија за међународну сарадњу ПМФ-а успешно је одржала још један Лунцхтиме Талк у понедељак, 16. септембра 2024. године.

Имали смо част да угостимо професорку Царолине Да Рос Монтес Д’Оца, докторку хемијских наука са Федералног универзитета Парана, Бразил, и стипендисту ЦАПЕС-ПрИнт.

Пред пуном публиком, форензичка наука је представљена као област која прожима наш свакодневни живот на различите начине, од хране и медицине до технологије и транспорта. Примери добре праксе показали су како наука сарађује са различитим организацијама и институцијама, укључујући полицијске снаге, фармацеутску индустрију, прехрамбени сектор и друге.

Лунцхтиме Талкс су разговори са угледним гостима који стварају могућности за међународну сарадњу и отварају врата новим глобалним иницијативама.

Наши научници поново међу 2% најцитиранијих истраживача у свету

Објављен је нови преглед 2% најцитиранијих истраживача у свету који објављује Универзитет Стенфорд (тзв. Стенфорд листа). Професори са ПМФ-а рангирани у оквиру листе за постигнућа у току целокупне каријере су проф. емеритус др Неда Мимица-Дукићи проф. др Душан Јаковетић, а у оквиру листе за постигнућа у току 2023. године су проф. емеритус др Неда Мимица-Дукић, проф. др Душан Јаковетић, доц. др Стеван Армаковић, доц. др Сања Армаковићи проф. др Анте Вујић.

База података о најбољим светским истраживачима на основу које су формиране две листе 2% најцитиранијих истраживача у свету обухвата стандардизоване податке о цитираности, х-индексу, прилагођеном хм-индексу према коауторству, цитираности према различитим ауторским позицијама и композитни индекс.

Одржан 27. по реду Wатер Wорксхоп – 2024

Двадесет седма по реду Школа за заштиту животне средине Квалитет вода – Wатер Wорксхоп 2024 одржана је од 18.-20. септембра 2024. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. Традиционални организатори Wатер Wорксхоп-а су Едукативни центар за заштиту животне средине, ЕДЕН, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине и Фондација „Доц. др Милена Далмација“.

Ове године се део програма реализовао и кроз два пројекта: СмартWатерТwин пројекта из позива Хоризон Еуропа (ХОРИЗОН-WИДЕРА-2021-АЦЦЕСС-02-01 – Тwиннинг Wестерн Балканс Специал) кроз други СмартWатер Суммер Форум, као и кроз дан посвећен тематици НаноЦомпАс пројекта, Фонда за науку РС.

У овом делу програма имали смо прилику да угостимо професоре Пољопривредног факултета УНС и Университé Парис-Ест Црéтеил УПЕЦ (Француска), као и колеге са Универзитета у Београду, са Института за мултидисциплинарна истраживања.

У складу са циркуларним моделом управљања остацима након третмана вода и планираним улагањима у овој области, али и постизању циркуларности у индустријском сектору имали смо прилике да чујемо колеге из Удружења за технологију воде и санитарно инжињерство, као и Биоспрингер д.о.о из Сенте и Еликсир Зорка, Шабац.

Током три дана интензивног рада и уз учешће припадника научне, стручне заједнице и студената наглашени су ресурсни потенцијали и технолошке смернице за искоришћење муљева из третмана вода, и на циркуларни модел управљања овим ресурсом. Указано је на широк простор за оптимизацију процеса третмана, као и на неопходност даљих научних истраживања и развоја нових пословних модела у овој области. Такође, приказани су научни домети у развоју нових адсорбената у третману воде за пиће, пре свега за уклањање арсена, као и каснијим управљањем истрошеним адсорбентима у складу са принципима циркуларне економије и зелене агенде.

Реализован је курс професионалног развоја намењен оператерима из индустрије и јавних комуналних предузећа (сектор отпадних вода). У оквиру овог курса присутни су имали  прилику да се упознају са конкретним примерима из праксе који се односе на оптимизацију процеса пречишћавања отпадних вода, укључујући изазове и решења, уз учешће оператера из Сyндицат Интерцоммунал д’Ассаиниссемент де Марне-ла-Валлéе, из Француске, као и оператера из ЈКП у Суботици и Вршцу.

Поред радног програма, одржана је и студентска секција „На поподневној кафи са алумнистима“ уз учешће наших свршених студената, који су пренели своја вредна искуства из различитих привредних сектора у којима данас раде. И наставку одржана је интерактивна радионица професионалних вештина „Развој критичког размишљања“ уз вођење од стране професорке Јасне Адамов.

Званични закључци и препоруке овог скупа биће ускоро доступни на сајту скупа.

Свечани пријем студената прве године

Дана 1. октобра 2024. године, у амфитеатру Михајло Пупин одржан је свечани пријем бруцоша Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

На свечаном пријему студентима су се обратили проф. др Срђан Рончевић, нови Декан ПМФ-а који је пожелео добродошлицу бруцошима и представио продекане, директоре и заменике директора Департмана.

Такође испред студентске организације добродошлицу је пожелела и Јелена Мартиновић, председник студентског парламента.

Свим бруцошима желимо срећан почетак и успешно студирање.

Обуда Универзитет доделио почасну професуру Ивани Штајнер-Папуга

Успешна сарадња проф. др Иване Штајнер-Папуге, редовног професора на Департману за математику и информатику, са колегама са Универзитета Обудаиз Будимпеште, која траје дуже од деценије, овог септембра је награђена значајним признањем Универзитета Обуда. Наша колегиница, проф. др Ивана Штајнер-Папуга је на свечаној церемонији поводом отварања нове школске године на Универзитету Обуда у Будимпешти, одржаној 9. септембра 2024. године, промовисана у звање почасног професора.

Признање је потврдио Сенат Универзитета Обуда, а диплому јој је уручио ректор, проф. др Левенте Ковач. Дан касније, проф. др Ивана Штајнер-Папуга одржала је предавање под насловом „Тхрее Фуззy Проблем(с)“ на мини-симпозијуму намењеном лауреатима.

Универзитет Обуда је једна од највећих високообразовних институција у Мађарској, са више од 12.000 студената на 7 факултета у Будимпешти и неколико градова у унутрашњости, у областима инжењерства, информационих технологија, природних наука, економије, пољопривреде и педагогије. Основан је 2010. године као правни наследник Будапест Тецх-а, те узимајући у обзир и његове правне претходнике, Универзитет Обуда је институција стара 140 година. На ранг листи светских универзитета за 2024. годину, коју је објавио Тимес Хигхер Едуцатион (ТХЕ), Универзитет Обуда је заузео место међу 1200 најбољих високообразовних институција на свету, тј. у горњих 4% у свету.