Аутор: PMF

Дијалог култура 29.03.2015.

Тема: БОТАНИКА ОД АНТИЧКИХ ВРЕМЕНА ДО ДАНАС

Теофраст, Аристотелов ученик коме је Стагиранин поверио да после његове смрти руководи Ликејем и оставио му у наследство своју библиотеку – сачинио је почетком трећег века пре наше ере Историју биљака и Порекло биљака.

Корени данашње ботанике настаће много касније. Везују се дело Systema Naturae творца модерне систематизације шведског ботаничара и зоолога Карла фон Линеа из 18. века.

Мирјану Крстивојевућ Ћук, асистенткињу и докоторанткињу на Катедри за ботанику Департмана за биологију и екологију ПМФ у Новом Саду питамо шта карактерише савремену науку о биљкама. Али интересује нас и човеково бављење биљкама пре Теофраста и после њега све до Линеа и шта је све утицало на то да ботаника постане наука и како су такозване „науке живота“ утицале на њен развој. Како су њеном развоју допринели микроскопска посматрања и почеци експерименталне биологије 17. и 18. века, а како Дарвинова теорија еволуције?

Мирјана Крстивојевић Ћук у емисији говори и о ботаничарима чије је дело уткано у формирање науке о биљкама у дисциплину каквом је данас познајемо. Питамо је и о правцима развоја ботанике данас, као и о томе зашто је математика важна за ову дисциплину и како се примењује.

Ову младу научницу упознали смо у прошлом издању Дијалога култура када нас је трагом својих докторских истраживања о сукцесији вегетације Делиблатске пешчаре провела Пешчаром од леденог доба до наших дана и кроз све промене које су се одвијале интервенцијом човека и упознала нас са подухватима које је неоподно предузети да се ово природно добро непроцењиве вредности ревитализује.

Надовезујући се на то, последњи блок ове друге емисије посвећен је и другим значајним актуелним пројектима и истраживањима у које је укључена, као што су пројекат Владе Републике Србије, Министарства за науку и технолошки развој „Биосенсинг технологије и глобални системи за континуирана истраживања и интегрисано управљање екосистемима“, затим пројекат „Мониторинг промена степске вегетације услед измењеног хидричког режима у СРП Тителски брег“, као и „Стања зељасте флоре у шумама врбе у СРП Ковиљско-петроварадински рит“ и „Распростирање рода Seseli у Војводини“.

Мирјана Крстивојевић Ћук ради на релализацији наставе на предметима: Лековите биљке, Ботаничке збирке у настави биологије, Економска ботаника, Алергене биљке и санација, Систематика биљака. Повремено је ангажована и на реализацији теренске наставе за студенте биологије и екологије, као и приликом манифестације Ноћ биологије и као гостујући предавач у школи лековитог биља.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Сабина Недић

Дијалог култура 15.03.2015.

Тема: БОТАНИКА И СУКЦЕСИЈА ВЕГЕТАЦИЈЕ ДЕЛИБЛАТСКЕ ПЕШЧАРЕ

У овом издању Дијалога култура откривамо како ботаника употпуњује сазнања о геолошкој прошлости Земље и њеној клими. Сазнајемо и о кретању појединих биљних врста и којим коридорима се у далекој прошлости њихово кретање остварило, те о научним вредностима појединих локалитета, при чему се пре свега задржавамо на Делиблатској пешчари. Ова највећа пешчара у Европи представља приказ геолошких процеса који су се догађали током плеистоцена. Реч је о периоду који траје од пре готово два милиона година до пре око 11.500 година, односно чији крај представља период отапања последњег леденог доба. Намеће се питање: где је смештен настанак Пешчаре на тој дугој временској скали и у каквој је вези са Панонским морем?

На сукцесији вегетације можемо пратити како се и шта се све у природи мењало или шта се мења и шта се све у крајњем исходу десило када је човек почео да преко измене флоре побољшава природу, несвестан последица. Интересује нас: када и како су рађене промене у Делиблатској пешчари и с којом идејом? Како се то одразило на вегетацију, животињски свет и тло?

О томе разговарамо с докторанткињом Мирјаном Крстивојевић Ћук, са Департамна за биологију и екологију, Катедре за ботанику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду чија је теза посвећена Сукцесији вегетације Делиблатске пешчаре, уз бројна друга њена парцијална истраживања и радове у тој области и радове везане за ревитализацију Делиблатске пешчаре.

Између осталог, занима нас и да ли постоји већ дефинисан целовит пројекат ревитализације Делиблатске пешчаре и да ли се при томе мисли на враћање првобитне степске вегетације и да ли то подразмева и скидање површинског слоја земље који се у међувремену преобразио, те каква су искуства у свету са сличним пројектима.

Прича о сукцесији вегетације је она која неминовно води до комплексних мултидисциплинарних истраживањиа и до примене науке на враћање природе природи, на добробит природне баштине која је и духовна потреба човека и која све више плени пажњу и савремених путника, туриста.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Сабина Недић