U skladu sa članom 48. stav 2. i 3. Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Sl.glasnik RS“ br.52/2021), predsednik Sindikalne organizacije dr Branko Miljanović (dalje: Sindikalna organizacija), donosi

PLAN DELOVANJA

sa posebnim merama za podsticanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti i uravnotežene zastupljenosti polova

Ovim planom predviđaju se posebne mere za podsticanje i unapređenje rodne ravnopravnosti i uravnotežene zastupljenosti polova u organima Sindikalne organizacije Prirodno matematičkog fakulteta i obezbeđivanje aktivnog učešća manje zastupljenog pola u sastavu i radu tih organa.

Planom se takođe definišu osnovni pojmovi rodne ravnopravnosti, određuju rodne politike, kao i obaveze sindikata kao socijalnog partnera.

OPŠTI INSTITUTI

Sindikalna organizacija proklamuje pravo na slobodno pristupanje u članstvo u sindikata i aktivno učešće u radu sindikata i radu njihovih organa, uključujući i pogodnosti koje se ostvaruju bez bilo kog vida diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda.

Sindikalna organizacija će u skladu sa zakonom na svake četiri godine donositi plan delovanja koji sadrži posebne mere za podsticanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti i uravnotežene zastupljenosti polova u svojim organima i obezbeđivati aktivno učešće manje zastupljenog pola u sastavu i radu tih organa.

Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uvažavanje bioloških, društvenih i kulturološki formiranih razlika između muškaraca i žena i različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama.

Diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.

Neposredna diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njihovog pola, polnih karakteristika, odnosno roda, u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

Posredna diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, postoji ako, na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, lice ili grupu lica, stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog pola, polnih karakteristika, odnosno roda, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

Diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa nepovoljnije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda, ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.

Diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, smatra se i uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, pretnje i uslovljavanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, rodno zasnovan govor mržnje, nasilje zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu ili promeni pola, nasilje prema ženama, nejednako postupanje na osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva i podsticanje na diskriminaciju kao i svaki nepovoljniji tretman koji lice ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog ponašanja.

Diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava bez obzira na to da li se uticaj pojednih ličnih svojstava može razgraničiti je višestruka diskriminacija ili se ne može razgraničiti (interseksijska diskriminacija).

Ne smatraju se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, mere za zaštitu materinstva i očinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, kao i zaštita na radu zaposlenih različitog pola, u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi i bezbednost i zdravlje na radu, posebne mere uvedene radi postizanja pune rodne ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju na osnovu svog pola, polnih karakteristika, odnosno roda.

Ne smatraju se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, posebne mere donete radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce.

Sudska zaštita lica i grupe lica koja su izložena diskriminaciji na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

Politika jednakih mogućnosti podrazumeva:

  1. ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim fazama planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja odluka koje utiču na položaj žena;
  2. uzimanje u obzir različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima;
  3. preduzimanje mera kojima se obezbeđuje jednaka polazna tačka za ostvarivanje principa jednakih mogućnosti za lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju po osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, posebno pripadnika osetljivih društvenih grupa.

Kao jedan od prioriteta u organizacionom smislu, u funkciji jačanja sindikalne infrastrukture, potrebno je uvek podsticati i unapređivati ravnomernu zastupljenost žena i muškaraca u organima Sindikalne organizacije.

Ravnomerna zastupljenost žena i muškaraca u organima Sindikalne organizacije pretpostavlja da postoje jednake mogućnosti za oba pola da doprinesu napretku Sindikalne organizacije, kao i da imaju identične mogućnosti da uživaju sve koristi i beneficije koje im Sindikalna organizacija omogućava.

Zabranjeno je uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje prilikom obavljanja funkcije člana u organu, na osnovu pola odnosno roda.

Sindikat je dužan da člana organa po povratku sa odsustva sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta, usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, vrati na istu funkciju u organu sindikata.

Odsustvovanje sa obavljanja funkcije člana u organu sindikata zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, odnosno očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, ne može biti razlog za uskraćivanje prava na stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje.

Svako lice koje obavlja funkciju u organu sindikata ili se nalazi u radnom odnosu u sindikatu dužno je da prijavi svaki vid nasilja zasnovan na polu, odnosno rodu i nasilja prema ženama u privatnoj i javnoj sferi.

Sindikat je dužan da bez odlaganja nadležnoj policijskoj upravi ili javnom tužilaštvu prijavi svaki oblik nasilja iz prethodnog stava za koje sazna u obavljanju svoje delatnosti.

Sindikalna organizacija je kao socijalni partner dužna da prilikom obrazovanja odbora za pregovore sa poslodavcem, u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi, obezbedi ženama i muškarcima jednake mogućnosti za učešće u odborima za pregovore, kao i da u slučaju osetno neuravnotežene zastupljenosti polova preduzime odgovarajuće posebne mere.

Sindikalna organizacija će pri kolektivnom pregovaranju raditi na obezbeđivanju rodne ravnopravnosti u pogledu:

  1. uslova za pristup zapošljavanju, samozapošljavanju ili obavljanju zanimanja, uključujući kriterijume i uslove za izbor kandidata za poslove u okviru profesionalne hijerarhije;
  2. uslova rada, uključujući platu i drugu naknadu za rad jednake vrednosti;
  3. napredovanja na poslu, odnosno pristupa pravu na stručno usavršavanje, stručno osposobljavanje i dodatno obrazovanje;
  4. usklađivanja privatnog i profesionalnog života, naročito u vezi sa trudnoćom, porodiljskim odsustvom, odsustvom radi nege deteta i odsustvom radi posebne nege deteta, odnosno očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva;
  5. sprečavanja uznemiravanja na osnovu pola i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, prilikom zapošljavanja, stručnog usavršavanja i napredovanja;
  6. sprovođenja mera za sprečavanje diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda;
  7. praćenja prakse na radnom mestu;
  8. praćenja kolektivnih ugovora, kodeksa ponašanja;
  9. podsticanja istraživanja ili razmene iskustva i primera dobre prakse;
  10. uvođenja fleksibilnog radnog vremena radi olakšanog usklađivanja privatnog i profesionalnog života;
  11. zaključivanja sporazuma na odgovarajućem nivou, u kojima se utvrđuju pravila borbe protiv diskriminacije u oblastima koje su u delokrugu kolektivnog pregovaranja.

POSEBNE MERE

Posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti su aktivnosti, mere, kriterijumi i prakse u skladu sa načelom jednakih mogućnosti kojima se obezbeđuje ravnopravno učešće i zastupljenost žena i muškaraca, posebno pripadnika osetljivih društvenih grupa, u svim sferama društvenog života i jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda.

Prilikom određivanja posebnih mera moraju se uvažavati različiti interesi, potrebe i prioriteti žena i muškaraca, a posebnim merama mora se obezbediti:

  1. pravo žena  i muškaraca na informisanost i jednaku dostupnost politikama, programima i uslugama;
  2. primena urodnjavanja i rodno odgovornog budžetiranja u postupku planiranja, upravljanja i sprovođenja planova, projekata i politika;
  3. promovisanje jednakih mogućnosti u upravljanju ljudskim resursima;
  4. uravnotežena zastupljenost polova u organima sindikata;
  5. uravnotežena zastupljenost polova u svakoj fazi formulisanja i sprovođenja politika rodne ravnopravnosti;
  6. upotreba rodno senzitivnog jezika kako bi se uticalo na uklanjanje rodnih stereotipa pri ostvarivanju prava i obaveza žena i muškaraca;
  7. prikupljanje relevantnih podataka razvrstanih po polu i njihovo dostavljanje nadležnim institucijama.

Posebne mere primenjuju se dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane.

Vrste posebnih mera su:

  1. mere koje se određuju i sprovode u slučajevima osetno neuravnotežene zastupljenosti polova;
  2. podsticajne mere, kojima se daju posebne pogodnosti ili uvode posebni podsticaji u cilju unapređenja položaja i obezbeđivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce;
  3. programske mere, kojima se operacionalizuju programi za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti.

PLAN MERA

Naziv i sedište Sindikalna organizacija Prirodno Matematičkog fakulteta Novi Sad

Trg Dositeja Obradovića 3
PIB 102092727
Matični broj 08966729

 

UKUPAN BROJ ČLANOVA ORGANA RAZVRSTAN PO POLNOJ STRUKTURI

(Odbor, Nadzorni odbor)
Muškarci 2
Žene 1
Ukupno 3

Organi sindikata prema polnoj strukturi članova

Organ sindikata Muškarci Žene Ukupno
Odbor sindikalne organizacije 5 2 7
Predsednik

(član odbora so)

 1 1
Sekretar

(član odbora so)

 0 0 0
Nadzorni odbor
Blagajnik 1 1

Broj žena na porodiljskom odsustvu, kao i vraćenih na funkciju, tokom 2021.godine

Broj žena na porodiljskom odsustvu
Odobreno porodiljsko odsustvo 0
Vraćene na funkciju po okončanom porodiljskom odsustvu 0
Prestala funkcija po okončanju porodiljskog odsustva 0

MERE I PROCEDURE

Svi članovi Sindikalne organizacije i žene i muškarci, imaju jednake šanse da učestvuju u radu organa Sindikalne organizacije. Pravo člana da bude biran u organe Sindikalne organizacije je isto za oba pola, te se po ovom osnovu ne pravi nikakva razlika. Članovi svakog organa mogu podjednako biti i muškarci i žene.

U skladu sa navedenim ohrabruju se članovi sindikata, pripadnici oba pola, da učestvuju u radu Sindikalne organizacije. Svi organi Sindikalne organizacije su dužni da jednakost polova i rodnu ravnopravnost propagiraju uvek i svuda. U tom smislu organi Sindikalne organizacije su dužni da:

  • Razvijaju aktivnu politiku jednakih mogućnosti oba pola u svim oblastima sindikalnog rada;
  • Podstiču manje zastupljeni pol da uzima veće učešće u radu sindikata i to kako u samom Savezu, tako i na nivou sindikalnih organizacija;
  • Sprečavaju pravljenje razlike po polu prilikom kandidovanja za bilo koju funkciju ili članstvo u organu Saveza.

Ovaj Plan delovanja se objavljuje na inerenet stranici Sindikalne organizacije u roku od pet dana od dana donošenja.

PREDSEDNIK

SINDIKALNE ORGANIZACIJE