Dijalog kultura 06.04.2014.

Tema: BEŽIČNE KOMUNIKACIJE – Druga emisija

Moderna teorija kodovanja, digital fontain codes, mrežno kodovanje, bežične senzorske mreže, telekomunikacije i energetika, informacione komunikacione tehnologije i koncepti obrazovanja

Teorija informacija, teorija kodovanja i primene na prenos videa su ključne oblasti naučnog rada profesora doktora Dejana Vukobratovića sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. U ovoj drugoj emisiji o bežičnim komunikacijama Vukobratović govori o najaktuelnijim pitanjima iz ovih oblasti, o digital fontain codes – fontana kodovima i o konceptu mrežnog kodovanja, koji ima potencijal da iz korena promeni način na koji se informacije prenose internet mrežom sa velikim brojem korisnika. Saznaćemo i o modernoj teoriji kodovanja uopšte, kao i o klasičnoj teoriji kodovanja, koja joj je prethodila, koja je obeležila razvoj bežičnih komunikacija od četrdesetih do devedesetih godina prošlog veka i za koju Vukobratović ističe da je osnovna ideja bila potreba da se dizajniraju kodovi kao matematički objekti koji imaju neke savršene osobine, veoma dobre osobine koje su potrebne, ali se malo manje vodilo računa o tome kako će to biti dekodovano, šta je ono što moramo uraditi na prijemu.

Vukobratovića, kao rukovodioca grupe koja je sa Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu uključena u projekat ADVENTAGE, jedan od projekata Evropske unije u oblasti komunikacija i obrade informacija odnosno signala sa primenom u budućoj pametnoj energetskoj mreži radi praćenja potrošnje u realnom vremenu preko pametnih brojila, pitamo za aktuelnosti i u oblasti pametnih energetskih mreža. On ukazuje: „Generalno, električna mreža koja proizvodi struju i nama je donosi do kuće je veoma malo evoluirala u proteklih sto godina, od Tesle paktično, tako da je zasnovana na nekim principima koji drastično mogu da se promene ako se čitava mreža obogati informaciono-komunikacionim tehnologijama, ako joj dodate i tu komponentu, a to je prikupljanje informacija, realna obrada informacija, komunikacije u realnom vremenu i slično, to onda omogućuje da vi dodajete u tu mrežu manje generatore, što je danas dosta teško, i oni imaju velike probleme sa time, upravo ti vetroparkovi, budući korak bi bili i automobili na električni pogon koji, kada ih uključite u struju, mogu i da vraćaju energiju mreži, onda imate i neke male mikro generatore itd. E sad, to sve uklopiti u mrežu, a da mreža ostane stabilna, to je jako veliki problem koji praktično bez te obrade informacija i komunikacija u realnom vremenu ne može da se uradi i otuda veliki interes da se telekomunikacije i energetika približavaju jedni drugima. Mi smo to prepoznali i napravili smo taj projekat, odnosno predložili smo ga Evropskoj uniji i taj projekat je dobio finansiranje. Vodi ga Univerzitet u Edinburgu, a uključuje još četiri univerziteta u Auburgu u Danskoj, u Novom Sadu i u Sevilji i jedan istrživački istitut za telekomunikacije u Barseloni. To je jedna vrsta kombinacije grupa koje se bave energetikom odnosno elektroenergetskim sistemima i telekomunikacijama.“

Interesuje nas i naučna biografija profesora doktora Dejana Vukobratovića kao i njegovo mišljenje da li ima osnova da se u budućnosti menja koncept obrazovanja, imajući u vidu mogućnosti koje pružaju informacione tehnologije.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorke: Sabina Nedić i Vojislava Vukelja