Dijalog kultura 30.12.2012.

Tema: TIRANIJA SREĆE, SREĆA KAO FENOMEN I POZITIVNA PSIHOLOGIJA

Povod: Treća emisija Radionice „Govoriti i pisati o nauci“

Tema današnjeg izdanja „Dijaloga kultura“ jeste fenomen sreće. Šta je sreća? Kada je sreća postala predmet naučnog istraživanja? Da li je pojam sreće u svim kulturama isti? Kako se definiše pozitivna psihologija kao naučna disciplina i čime se bavi?

Na nedavno održanim Petim susretima studenata psihologije, asistent sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, dr Veljko Jovanović, održao je predavanje pod nazivom „Tiranija sreće“. Tim povodom rekao je: „Danas je većina ljudi izložena ‘tiraniji’ sreće, odnosno imperativu da budu srećni, a ukoliko nismo srećni, nešto nije u redu sa nama. Ovom težnjom ljudi da budu srećni, često manipulišu i naučnici, psiholozi, jer se svim snagama trude da dokažu kako je sreća u svim uslovima i za sve ljude dobra.“ Međutim, različitim istraživanjima potvrdilo se da se sreća, odnosno subjektivno blagostanje kako se najčešće i definiše, različito poima u različitim kulturama, pa čak i to šta je sreća zavisi od same osobe koja razmišlja o ovom fenomenu. Pojam sreće postao je predmet naučnih istraživanja tek na prelazu iz 20. u 21. vek, zato što su se do tada psiholozi bavili samo „negativnim“ aspektima ljudskog života. Taj fenomen i dalje nije mnogo istraživan i o njemu se ne zna onoliko koliko o, na primer, psihopatološkim pojavama. Međutim, sreća privlači mnoge ljude, kako naučnike, tako i nenaučnike, pa često možemo da naiđemo i na tekstove poput „Sedam koraka do sreće“, koje pišu životni učitelji, pisci ili motivacioni govornici. Koje su posledice toga da se nenaučnici bave fenomenima koje nauka treba da istražuje? Međutim, u razgovoru sa dr Veljkom Jovanovićem otkrivamo da i naučnici ponekad manipulišu svojim istraživanjima i trude se da dokažu svoje hipoteze, čak i kada rezultati to ne pokazuju.

Dr Jovanović se u svojim radovima, koji su objavljivani u vrhunskim i istaknutim međunarodnim časopisima, često bavi fenomenom sreće, najčešće kod srednjoškolaca, a istraživao je povezanost životnog blagostanja i radoznalosti i zadovoljstva školom.

U ovoj emisiji i o tim radovima, kao i o njegovom doktorskom radu „Efekat srećnog i disforičnog afekta i vulnerabilnosti za depresiju na proces pažnje: studija očnih pokreta“, razgovara Jasna Žugić.

Emisija je ostvarena u okviru serijala „Govoriti i pisati o nauci“. Reč je o završnim radovima, naučnim intervjuima polaznika Radionice za obuku mladih novinara ili onih koji se pripremaju da to postanu. Projekat Radionice ostvaruju Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu i Radiodifuzna ustanova Vojvodine, na neposrednu inicijativu naučnog programa „Dijalog kultura“ Radio Novog Sada. Projekat je podržao i finansijski pomogao Centar za promociju nauke.

Urednica emisije: Drenka Dobrosavljević, autorka, mentorka i rukovodilac Radionice „Govoriti i pisati o nauci“

Emisiju i naučni intervju ostvarila polaznica Radionice: Jasna Žugić

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Marica Jung