Dijalog kultura 09.12.2012.

Tema: ISTORIJA MATEMATIKE – Druga emisija

U prošloj emisiji počeli smo serijal o istoriji matematike od najdrevnijih kultura do savremene civilizacije i naših dana i došli smo do srednjovekovne matematike. U izdanju Dijaloga kultura obuhvatićemo period do Dekarta.

U najavi izdvajamo deo bloka koji se odnosi na matematiku drevne i srednjovekovne Indije. Brojevi koje koristimo i zovemo arapskim brojevima u osnovi su indijski. Postojanje nule u indijskoj matematici prvi put zabeleženo je na zidu jednog hrama. Brojevi od 1 do 9 i nula iznikli su iz indijskih misaonih spekulacija.

Profesor istorije matematike i astronomije Đura Paunić sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu kaže da je fascinantna ljubav Indusa prema brojevima. „Kao što su Mongoli voleli brojeve, tako su Indusi voleli brojeve. Oni su voleli i velike brojeve. Indusi nemaju osećaj za nekakvu istoriju, sve se to dešava, sve se to ponavlja, sve je to, ovako filozofski gledano, vrlo trajno. Nema nešto skoro. Hrišćanstvo je brojalo da je svet nastao neke četiri hiljade četristo i neke godine pre nove ere. To u Indiji ne bi moglo da prođe, nikako. Bar sto miliona godina jer četiri hiljade i četristo godina nije broj, to nije ništa, to prođe u momentu. U matematici dve stvari su uradili. Grci su imali račun sa tetivama koji su uveli u astronomiju, a onda su to Indusi preveli u račun sa polutetivama i time nastaje pravi sinus i kosinus, što drastično pojednostavljuje račun astronoma, zato što je oduvek jedna od glavnih primena računa, bar u apstraktnim naukama, bila astronomija. Astronomija nije imala tako svakodnevnu primenu, bila je interesantna samo za predviđanje nekakve budućnosti, što se iskristalisalo u srednjem veku, kada je astronomija veoma značajna što se toga tiče. No, međutim, ono što je pojednostavilo stvari, to je ta nula u pisanju brojeva koja omogućuje veliku fleksibilnost u računanju. To je drastično pomoglo.“ Govoreći o indijskim doprinosima matematici, između ostalog, profesor Paunić ukazuje i na to da mi ne znamo sve o njihovom znanju jer je u drevnoj Indiji bio običaj da se piše na palminom lišću, kori od drveta i drugom trošnom materijalu.

Izlažući istoriju matematike u društvenom, istorijskom i kulturnom kontekstu, ova emisija obuhvata i matematiku drevne Kine, s kojom se Evropa kasno upoznala, tek nakon putovanja Marka Pola. Profesor Paunić posebno osvetljava doprinos arapske nauke i kulture u vreme njenog procvata koji je vremenski koincidirao sa mračnim dobom, uslovno rečeno, zapadne civilizacije, u vreme raspada Rimskog carstva i razornog upada varvarskih plemena. Posebno osvetljava renesansu i matematičare tog vremena.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorke: Vojislava Vukelja i Marica Jung