Dijalog kultura 12.08.2012.

Tema: HYPOTHESES NON FINGO: NJUTNOVI MATEMATIČKI PRINCIPI PRIRODNE FILOZOFIJE

Povod: Prevod Njutnovih „Matematičkih principa prirodne filozofije“ na srpski jezik u izdanju Akademske knjige Novi Sad

Njutnova fizika, Njutnove knjige „O kretanju tela“ i „O sistemu sveta“, Njutnovi zakoni i Njutnovo shvatanje hipoteze i teze u „Matematičkim principima prirodne filozofije“, delu koje je revolucionisalo nauku u saznajnom i metodološkom pogledu,jesu centralni temati ovog izdanja Dijalog kultura Radio Novog Sada. Naučno-istorijska analiza profesorke Pavkov Hrvojević kontrapozicije Dekartovih „Principa filozofije“ i Njutnovih „Matematičkih principa“, njene analize Galilejeve i Njutnove mehanike, Njutnove i Ajnštajnove relativističke fizike, migracije ideja o zakonu gravitacije između Huka i Njutna i osvrti na matematiku koju Njutn koristi u Principima i na Njutnov i Lajbnicov diferencijalni račun, pružaju slušaocu zaokružena, šira saznanja o „Principima“, Njutnovoj fizici i matematici.

Pravi smisao Njutnove tvrdnje „Ja ne činim hipoteze“ teorijska fizičarka prof. dr Milica Pavkov Hrvojević sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, objašnjava: „U to vreme postojale su dve fizike: fizika principa i fizika hipoteza. Prva dokazuje jedino iskustvom. Dakle, principi su uopštene činjenice iskustva. Iz njih se deduktivnim, sintetičkim putem dobijaju logičke posledice. Druga fizika, fizika hipoteza, izgrađena je na proizvodnim pretpostavkama koje neposredno iskustvo nije dokazalo ili ne može dokazati. U suštini, obe fizike mogu postići cilj da daju nove posledice od teorijskog i praktičnog značaja. Ne treba a priori odbaciti fiziku hipoteza, ali ova izjava Njutnova, zapravo govori o Njutnovoj izuzetnoj strogosti prema sebi i svom radu, jer mnogo bi jednostavnije bilo da je definisao hipotezu kao teorijsku propoziciju koja je jasno deduktivno vezana za teoriju, ali ako se hipoteza proveri eksperimentalno ona može da dobije status teorije. Ne, on pre naziva hipotezom nešto što ne podleže eksperimentalnoj proveri. Ono što bi moglo biti mišljenje iz današnje perspektive bi bilo sledeće: Prvo nije tačno da Njutn ne čini hipoteze. Eksperimentalno nezasnovanih hipoteza je puna druga knjiga“. Ona to potkepljuje primerima i dodaje da ono što je najvažnije u „Principima“ je to da tri zakona o kretanju tela nisu hipoteze, jer se mogu neposredno proveriti i uočiti. Ona takođe naglašava da bi zabrana hipoteza u suštini veoma osiromašila kreativni postupak.

Profesorka Pavkov Hrvojević u emisiji ukazuje da je Njutnov direktan cilj „Principa“ bio da dokaže zakone gravitacije, odnosno mehaničke principe kretanja nebeskih tela i objašnjava kako tome pristupa. Ona takođe izlaže genezu Njutnovih zakona o kretanju tela sa stanovišta istorije naučne misli.

Posebno nas interesuje i evolucija shvatanja strukture prostora i vremena i, posledično, posmatranje pojava ne u apsolutnom vremenu i prostoru nego u relativnom i koja je relacija Njutn – Ajnštajn u tom pogledu.

Kada je reč o modernoj nauci, profesorka Pavkov Hrvojević ukazuje i na to da Njutn čini prvu veliku unifikaciju u fizici. Dva veka kasnije, uslediće Ajnštajnova. Posebni blokovi posvećeni su i kritičkom osvrtu na Njutnovu fiziku iz današnje perspektive. Interesuje nas i zašto u delu „Matematički principi prirodne filozofije“ Njutn ne koristi diferencijalni račun koji je sam izumeo.

Milica Pavkov Hrvojević, neposredno je radila kao jedan od stručnih recenzenata prevoda Njutnovih „Principa“ na srpski jezik. Ovo kapitalno delo nedavno je objavila Akademska knjiga Novi Sad, u prevodu Ljiljane Matić.Na PMF u Novom Sadu predaje predmete: Uvod u teorijsku fiziku, Teorija relativnosti, Nebeska nehanika i Modeliranje globalnih promena. Ujedno, ona je prodekan za nauku, međunarodnu saradnju i razvoj tog fakulteta.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Marica Jung