Dijalog kultura 08.07.2012.

Tema: NOVINARSTVO I MEDIJI

Da li se shvatanje novinarstva promenilo od prvih dana ove profesije do danas, da li su novi mediji i nove tehnološke mogućnosti ugušile tradicionalna glasila ili su doprinele demokratizaciji širenja informacija i znanja, šta je sa žanrovima i koliko o društvu govori položaj medija, neka su od pitanja o kojima u ovom izdanju Dijaloga kultura Radio Novog Sada govorimo s dr Radetom Veljanovskim, profesorom na Novinarskom smeru fakulteta političkih nauka u Beogradu i na Odseku za medije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Između ostalog profesor Veljanovski ukazuje: „Ono što je očigledno to je da se dešava jedan vrlo krupan paradoks. S jedne strane obiljem medija i ogromnom raznovrsnošću i povećanjem broja medija mi nismo dobili povećanje niti različitih sadržaja niti pluralizam sadržaja a dogodila se jedna vrlo vidljiva žanrovska redukcija. Broj žanrova koji se koriste danas u profesionalnom novinarstvu i to i u štampi i na radiju i na televiziji smanjen je i polako iščezavaju, istiskuju se oni žanrovi koji su najzahtevniji, najsloženiji, ali koji nisu samo forma jer su ti žanrovi donosili i najvažnije sadržaje. Dakle, istraživačko analitičko novinarstvo, dobra reportaža i na radiju i na televiziji iščezava zato što je to skuplji oblik medijskog privređivanja nego što su najobičnija vest i kratki izveštaj, jer svi znamo da dobar profesionalac kolikogod on bio iskusan mora da ima dovoljno vremena da napravi jednu istraživačku priču, da istraži, da pravi reportažu, jer od odabira teme do odabira sagovornika do prisustva na adekvatnom odgovarajućem mestu i ambijentu u kome se nešto dešava do kasnije jedne složene montaže u studiju – za sve to treba dosta vremena, a na žalost medijski vlasnici danas favorizuju kratke jednostavne žanrove da novinar donese što je moguće više tekstova ili radova u toku dana da to bude više vesti da to budu informacije koje se prikupljaju kao izjave, a to je jako štetno za novinarstvo i to je s druge strane jako štetno za javnu sferu jer se na taj način ignorišu neke teme koje se ipak ne mogu obraditi samo kroz vest, kratku izjavu ili izveštaj.“

Kada je reč o obrazovnim i dramskim programima koji su najčešće najskuplji, kao i o posebnim obrazovnim kanalima, profesor Veljanovski kaže da Evropa ima dobar stav prema njima: „U krajnjoj liniji poznato je da je Evropa onaj deo sveta koji ima najkonzistentniju medijsku politiku, pa i regulatorni okvir. Dakle, bez obzira na to što je to zajednica većeg broja država u Evropi imamo jasniju medijsku politiku i regulativu nego recimo u Sjedinjenim Američkim državama koje su samo jedna država, jer je ovde u Evropi jedan sasvim drugačiji pristup. To je pristup koji favorizuje opšti interes, javni interes i sa tog stanovišta je očekivani opšti društveni uticaj na ono što se u medijima dešava a nije sve prepuštano tržištu i samo vlasnicima medija. I to je dobro. Ali, pošto ste me pitali za ove vrlo važne segmente programe – obrazovne, dramske, na žalost vidimo da i u Evropi čak i njih ima sve manje iako to nije načelan stav iako Evropa želi da tom svom uređivačkom, kako da kažem, ne uređivačkom koncepcijom, to ne može biti evropska stvar, ali medijskim pogledom, medijskom politikom želi da podrži takve sadržaje jer su oni na kraju krajeva bili sami počeci u elektronskim medijima.“

U emisiji upoznaćemo se i sa profesionalnom i akademskom biografijom profesora Veljanovskog.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja