Dijalog kultura 05.02.2012.

Tema: U SUSRET TEHNOLOŠKOM SINGULARITETU

„Trenutno radim na projektu jednog novog pristupa nuklearnoj fuziji. Pošto sam mašinac, ljudi me obično pitaju: Kakve to veze ima sa mašinstvom? Plazma, koja je, zapravo, da pojednostavljeno kažem, jonizovani gas, ipak je pre svega gas. I pošto je moja oblast interesovanja unutar mašinstva računarska dinamika fluida, odnosno simulacija kretanja fluida, radi se o tome da simuliram kretanje te plazme dok ona implodira u centru sfere dok se stvaraju uslovi za nuklearnu fuziju“, kaže Miloš Stanić sa Novosadskog univerziteta, doktorant na Univerzitetu u Alabami u Hantsvilu. Miloš Stanić nedavno je na Fakultetu tehničkih nauka održao predavanje: „U susret tehnološkom singularitetu. Fascinantni svet moderne nauke“ i ono je povod razgovoru s njim u ovom izdanju Dijaloga kultura.

Promišljanja o budućnosti Stanić oslanja na podrobno proučavanje prošlosti. Do zaključaka o pomeranju paradigmi kako u prirodi tako i u kulturi i nauci, te na put kroz svet savremenih naučnih dostignuća i njihov odraz na društvo i civilizaciju, Miloš Stanić kreće prethodnim sinteznim obuhvatom razvoja sveta od Velikog praska do prvih planeta, zatim od prvog višećelijskog života na Zemlji do prvih hominida, od pojave savremene ljudske vrste do pismenosti, od prvih državnih sistema, religija i ovladavanja znanjima do savremenih naučnih i naučno-tehnoloških dostignuća.

U emisiji Miloš Stanić govori i o prvom simpozijumu koji je bio posvećen međuzvezdanom letu i o tome kako je grupa IKARUS, čiji je on član, dobila nagradu od pola miliona dolara za prve korake u razvoju međuzvezdane sonde.

U futurističkom pogledu, naš sagovornik, između ostalog, takođe kaže: „Ja sam zagovornik mišljenja da će uskoro doći do treće industrijske revolucije i tu revoluciju će pre svega obeležiti nuklearna fuzija zbog energije i materijali. Napredni materijali su izuzetno bitni. Veliki problem kod većine materijala je što je generalno njihova proizvodnja izuzetno skupa. Gro cene dolazi od cene energije. I kada bi spustili cenu energije, kao što se nadam da će se dogoditi, tada će napredni materijali isplivati i u komercijalnu upotrebu. Najveći značaj u oblasti materijala imaju takozvani kompozitni materijali, konkretno ugljenične cevi. Problem je u tome što naučnici još uvek ne mogu da naprave dovoljno dugačke makroskopske molekule ugljeničnih nano cevi i da ih usmere u određenom smeru. Naravno, radi se na tome. Čisto radi nekog poređenja, najjači čelici su oko dvanaest puta slabiji na zatezanje od ugljeničnih nano cevi, dok su još, pri tome, nano cevi neuporedivo lakše. Ukoliko bi uspeli da napravimo konac površinskog preseka oko dva kvadratna milimetra mogli biste da okačite jedan dabldeker, londonski autobus na taj konac i on bi izdržao bez ikakvih problema. Naravno takvi materijali bi omogućili enorman napredak u mašinstvu i u građevini iznad svega. Verovatno bi mogli da pravimo superstrukture kao što su svemirski liftovi. Tako mislim da su materijali generalno u tom smislu izuzetno bitni, pogotovo, kažem, ugljenični alotropi“.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorke: Vojislava Vukelja i Marica Jung