Дијалог култура 18.09.2011.

Тема: МАРИЈА КИРИ – Други део

Повод: Међународна година хемије и 100 година од доделе Нобелеове награде Марији Кири за хемију

Кад год отворите нуклеарну физику на почетку стоји: Ернест Радерфорд и Марија Кири или Киријеви, указује професор др Дарко Капор, настављајући причу о животној и научној биографији Марије Кири. Кевендиш Лабораторија коју је водио Ернест Радерфорд и лабораторија Киријевих места су у којима је настајала нуклеарна физика. „Марија Каже: чим ја почнем да радим с нечим радиоактивним, врло брзо, све те посуде, моја одећа, све је радиоактивно. Ја то знам јер ако ставим било коју епрувету на фотоплочу она ће бити активирана. Ако ставим рукав моје одеће на плочу остаће траг… све је то радиоактивно… Одакле? “ Професор Капор прати и научну мисао и експерименте Киријевих, али и Радерфорда те указује: „Радерфорд има једног сарадника, хемичара. То је Фредерик Соди и они схватају полако да се највероватније ту остварује сан алхемичара да се приликом зрачења један елемент претвара у други. Ми данас кажемо једно језгро прелази у друго, али он тада није знао за језгро и то је та интерпретација о којој је и Марија размишљала.“ Пуних пет година Марија је радила веома напоран и тежак посао и из неколико тона пехбленде добила је један грам радијума. Интересантна је судбина даљег тока истраживачког рада у коју ће бити уплетен и нематеријалан свет Киријевих, а потом и Други светски рат и ново осиромашење које је скоро зауставило научни рад. Пошто су Киријеви процедуру издвајања радијума разрадили, то је био њихов поступак. Професор Капор прича: „Године 1904. се појављују практични Американци, са практичним питањем да ли Киријеви желе то да патентирају. Американци једноставно желе да и они издвајају радијум и питају их за поступак. И ту је Марија прилично изненађена: Па то је научни резултат, то припада целом човечанству! Не пада јој на памет да патентира и Пјер шаље целу документацију Американцима. Ево изволите, па радите. Нису ни у једном моменту помишљали на личну материјалну корист… Када се завршио Други светски рат, пара је наравно било мало. Осиромашило се. Потребне су паре и за науку. Марија руководи Институтом за радијум. И сад, појављује се једна необична особа. То је једна америчка новинарка. Надимак јој је био Миси Мелони… Марија не прима новинаре, али ова је невероватно упорна и негде 1920. године Марија на крају пристаје. И причају о истраживањима, причају о радијуму… И сад, каже Марија, ми имамо тај један грам који се чува и због стандарда и због издвајања радона, а требало би нам још за истраживање, а рецимо Ви у Америци имате 50 грама радијума и то је комерцијално, 100 хиљада долара кошта један грам, па ко хоће нека купи. Пазите, то су двадесете године. Сто хиљада долара, то су огромне паре. Оно што човек прво помисли јесте: Шта би било да је Марија свој поступак патентирала? Не би имала никакав проблем ни са парама, ни са оним што је она тако ноншалантно предала. На то је Малони рекла: Хајдемо овако: Ја ћу да анимирам америчке жене да ми скупимо паре да Вам купимо један грам радијума. Ако у томе успемо, морате да обећате да ћете доћи у Америку по тај један грам. Марија обећа. Она је убеђена да нема шансе…“ .

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг