Dijalog kultura 12.06.2011.

Tema: FIZIKA I KNJIŽEVNOST – Treći deo – Savremena naučno-popularna literatura

Ovo izdanje „Dijaloga kultura“ Radio Novog Sada predstavlja treći deo istraživanja „Fizika i književnost“ prof. dr Darka Kapora. Da podsetimo, u istraživanju „Fizika i književnost“ profesor Kapor je uočio da smo prvo imali jedan „prosvetiteljski“ ili „poučan“ pristup gde se književno delo koristi za približavanje nauke čitaocu. Tome smo posvetili prvu emisiju odnosa fizike i književnosti na primerima iz literature antičkog doba, zatim na primeru Galilejevih dela i „Speva o pomračenju Sunca i Meseca“ Ruđera Boškovića. Noviji pristup je literarna analiza posledica, kao i analiza mogućih posledica fizičkih istraživanja. Na njima su izrasli naučnofantastični romani. Profesor Kapor je o tome govorio u drugoj emisiji „Fizika i književnost“. Ova emisija je posvećena savremenoj naučno-popularnoj literaturi. Prof. dr Darko Kapor, između ostalog ukazuje: “ Život velikih naučnika može da bude inspiracija književnih dela. Bertolt Breht napisao je dramu o Galileju ‘Galilejev život’ koja doživljava premijeru u Švajcarskoj 1943. godine, ali od 1945. do 1947. godine biva prerađena u češće izvođenu ‘američku verziju’ komada, ‘Galilej’) u kojoj mu Galilej predstavlja prototip disidenta (u to vreme moderan pojam). Galilej će se, slomljen, navodno odreći učenja pred inkvizicijom i time razočarati svoje sledbenike. Ono što oni ne znaju je da on tajno piše svoje novo delo, ‘Dve nove nauke…’, još oštriji obračun sa Aristotelom, koje je tajno izneto iz Italije i objavljeno u Holandiji… U drami Breht ne poštuje sve istorijske činjenice. Njemu, recimo, zbog zapleta odgovara da je jedna Galilejeva ćerka, Virdžinija, stalno sa njim i brine o njemu. U stvarnosti, Galilej je obe vanbračne ćerke dao u manastir, kada je starijoj, Virdžiniji bilo 13 godina i povukao veze da bude tako rano primljena…“ Jedan od primera koje profesor Kapor iznosi je i sledeći: „Uz biografije idu i autobiografije, recimo ‘Sa pašnjaka do naučenjaka’ Mihajla Pupina. Ovo delo objavljeno 1923. godine, koje ja tretiram kao mešavinu fakata i fikcije, pre svega je pisano za američkog čitaoca i može biti shvaćeno kao priča o ostvarenju američkog sna, useljenik koji počinje cepajući drva, a na kraju dobija milione za svoje patente (to i jeste naslov originala – ‘From Immigrant to Inventor’). Ja sam tu biografiju shvatao kao priču o potrazi za odgovorom na pitanje koje pisac postavlja negde na početku, jer kaže da ga je mučilo još kao dete ‘Šta je svetlost?’ i on za odgovorom na to pitanje traga najvećim delom knjige, kroz školovanje osnovno i srednje, pa kasnije na studijama i uviđa da se odgovoru približio veliki fizičar Maksvel…. Druga opcija je da sami naučnici pišu, ponekad uz pomoć pisaca iz senke. Danas je Brajan Grin napisao ‘Elegantni kosmos’ koji je primer lepog izražavanja. Tu su i nobelovci Stiven Vajnberg sa svoja ‘Prva tri minuta’ i Ričard Fajnman sa ‘Karakterom fizičkih zakona’, u oba slučaja primerima jasnog i pristupačnog izražavanja osnovnih ideja savremene fizike. Ni veliki Lav Landau se nije libio da za srednjoškolce napiše delo ‘Šta je to teorija relativnosti?'“, navodi prof. dr Darko Kapor u istraživanju „Fizika i književnost“.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Interpretacija pisma: Mirjana Petrušić

Spiker: Goran Kostić

Obrada zvuka i post produkcija: Marica Jung