Dijalog kultura 14.03.2010.
Tema: INDUSTRISKO, NAUČNO-TEHNIČKO I TEHNOLOŠKO NASLEĐE
Nauka, tehnika, industrija i nove tehnologije su bitan element evropske, svetske civilizacije, te su znamenja tog nasleđa među najznačajnijim obeležjima naše i svetske kulturne baštine. Opšte je mesto da je industrijska revolucija nastala u osamnaestom veku, kada je ručnu proizvodnju počela da zamenjuje parna mašina. Ubrzo potom ona je našla primenu i kao pogonsko sredstvo. Tako je razvoj mašinstva dobio na ubrzanju ne samo u industriji i rudarstvu nego i na polju komunikacija, posebno u drugoj polovini devetnaestog veka. Rudarstvo i industrija su tada bili međusobno uslovljeni, jer su parne mašine morale biti od čvrstih ruda, od železa, a i da bi se voda zagrevala bio je potreban ugalj… I tako je počela priča o industrijskoj revoluciji krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka. Industrijsko i tehničko-tehnološko nasleđe i komunikacione tehnologije iz tog vremena pa do kraja dvadesetog veka, čiji su simbol postale robotika i interakcije, razvojne uslovljenosti informacionih tehnologija i savremene nauke – jesu predmet pažnje svih aktera očuvanja svetske kulturne baštine. Pojedinačni naučno-tehnički muzeji, koji se u industrijski razvijenim zemljama pojavljuju već između dva svetska rata, početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka, na podsticaj UNESCO-a se čak umrežavaju, zbog toga što je sazrela svest o tome da je potrebno industrijsko i naučno-tehnološko nasleđe što je moguće više sačuvati kao spomen na jedno doba razvoja čovečanstva. Tako je veliki broj napuštenih industrijskih objekata širom Evrope uspešno revitalizovan arhitektonskim adaptiacijama i oživljen novim sadržajima i muzeološkim funkcijama. Ujedno, najširu moguću podršku dobili su i dobijaju projekti koji imaju za cilj očuvanje baštine industrijskog nasleđa na mestima gde su zatečeni, gde im beše izvorna namena, kao i popis i okupljanje raznih mašina, starih lokomotiva, automobila, aviona, foto-aparata, radio i TV aparata, kamera, pomagala u domaćinstvu i uređaja u najširoj upotrebi, te sprečavanje njihovog fizičkog propadanja i, konačno, širenje kulture očuvanja i vrednovanja kulturno-istorijskog i edukativnog značaja industrijskog, tehničkog i naučno-tehničkog nasleđa. Gost ovog izadnja Dijaloga kultura Radio Novog Sada je Bogdan Stanić, nosilac izrade elaborata za osnivanje tehničkog muzeja „Teslijanum“ u Novom Sadu, sekretar Narodne tehnike Vojvodine i predsednik Udruđenja pronalazača Novi Sad.
Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević
Muzički urednik: Predrag Jovanović
Spikeri: Mirjana Vojvodić i Goran Kostić
Ton-majstorka: Marica Jung