Dijalog kultura 12.04.2015.

Tema: KAPITAL U 18, 19, 20. i 21. VEKU U DELU T. PIKETIJA: KAPITAL U 21. VEKU

„Raspodela bogatstva jedno je od pitanja o kojem se danas veoma često i veoma živo raspravlja. Ali šta zaista znamo o njegovom dugoročnom razvoju? Da li dinamika akumulacije privatnog kapitala neizbežno vodi ka uvek snažnoj koncentraciji bogatsva i moći u rukama nekolicine, kao što je verovao Marks (Karl Marx) u XIX veku? Odnosno, da li ujednačavajuće snage rasta, konkurencije i tehničkog napretka spontano vode ka manjoj nejednakosti i većoj stabilizaciji u naprednim fazama razvoja, kao što je mislio Kuznec (Simon Kuznets) u XX veku? Šta zaista znamo o razvoju dohotka i bogatstva od XVIII veka, i koje pouke iz toga možemo da izvučemo za XXI vek?“

Ova pitanja postavlja i nastoji da na njih odgovori Toma Piketi u naučnom delu „Kapital u XX veku“, čiji je prevod na srpski nedavno ostvarila Kristina Bojavnović, a objavila Akademska knjiga.

O Piketijevom kapitalnom delu koje se čita i kao istorijski roman, zbog čega je postalo bestseler u svetu i koje je prodato u preko milion i po primeraka i prevedeno na 30 jezika, razgovaram sa urednikom srpskog izdanja sa profesorom ekonomije dr Radovanom Pejanovićem, rektorom Univerziteta u Novom Sadu i gospođom Borom Babić, direktorkom i glavnom i odgovornom urednicom Akadamske knjige, čija su izdanja posvećena naučnoj literaturi i kapitalnim naučnim delima. Naravno, zanima me i ko je Toma Piketi.

„Šta zapravo znamo o razvoju podele kapital-rad od XVIII veka? Veoma dugo, ideja koju su prihvatili ekonomisti i koja se brzo širila u knjigama, bila je ideja da je relativni udeo rada i kapitala u nacionalnom dohotku veoma stabilan u dugom roku, a generalno prihvaćeni iznosi su bili dve trećine za rad i jedna trećina za kapital. Zahvaljujući istorijskoj distanci i novim podacima kojima raspolažemo, pokazaćemo da je stvarnost nešto složenija” piše Piketi detaljno analizirajući raspodelu bogatstva i društveno-ekonomske odnose u proteklim vekovima, te razmatrajući i moguće promene koje bi se mogle dogoditi u narednim decenijama.

Toma Piketi takođe promišlja o idelanoj politici koja bi omogućila da se izbegne beskrajna spirala nejednakosti postavljajući i odgovarajući na pitanje: „Na osnovu istorijskih razvoja i iskustava koje smo izneli, koje bi institucije i javne politike mogle na pravedan i efikasan način da omoguće regulisanje današnjeg patrimonijalnog kapitalizma?“

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstor: Sabina Nedić i Momčilo Đurđević