Dijalog kultura 29.03.2015.

Tema: BOTANIKA OD ANTIČKIH VREMENA DO DANAS

Teofrast, Aristotelov učenik kome je Stagiranin poverio da posle njegove smrti rukovodi Likejem i ostavio mu u nasledstvo svoju biblioteku – sačinio je početkom trećeg veka pre naše ere Istoriju biljaka i Poreklo biljaka.

Koreni današnje botanike nastaće mnogo kasnije. Vezuju se delo Systema Naturae tvorca moderne sistematizacije švedskog botaničara i zoologa Karla fon Linea iz 18. veka.

Mirjanu Krstivojevuć Ćuk, asistentkinju i dokotorantkinju na Katedri za botaniku Departmana za biologiju i ekologiju PMF u Novom Sadu pitamo šta karakteriše savremenu nauku o biljkama. Ali interesuje nas i čovekovo bavljenje biljkama pre Teofrasta i posle njega sve do Linea i šta je sve uticalo na to da botanika postane nauka i kako su takozvane „nauke života“ uticale na njen razvoj. Kako su njenom razvoju doprineli mikroskopska posmatranja i počeci eksperimentalne biologije 17. i 18. veka, a kako Darvinova teorija evolucije?

Mirjana Krstivojević Ćuk u emisiji govori i o botaničarima čije je delo utkano u formiranje nauke o biljkama u disciplinu kakvom je danas poznajemo. Pitamo je i o pravcima razvoja botanike danas, kao i o tome zašto je matematika važna za ovu disciplinu i kako se primenjuje.

Ovu mladu naučnicu upoznali smo u prošlom izdanju Dijaloga kultura kada nas je tragom svojih doktorskih istraživanja o sukcesiji vegetacije Deliblatske peščare provela Peščarom od ledenog doba do naših dana i kroz sve promene koje su se odvijale intervencijom čoveka i upoznala nas sa poduhvatima koje je neopodno preduzeti da se ovo prirodno dobro neprocenjive vrednosti revitalizuje.

Nadovezujući se na to, poslednji blok ove druge emisije posvećen je i drugim značajnim aktuelnim projektima i istraživanjima u koje je uključena, kao što su projekat Vlade Republike Srbije, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj „Biosensing tehnologije i globalni sistemi za kontinuirana istraživanja i integrisano upravljanje ekosistemima“, zatim projekat „Monitoring promena stepske vegetacije usled izmenjenog hidričkog režima u SRP Titelski breg“, kao i „Stanja zeljaste flore u šumama vrbe u SRP Koviljsko-petrovaradinski rit“ i „Rasprostiranje roda Seseli u Vojvodini“.

Mirjana Krstivojević Ćuk radi na relalizaciji nastave na predmetima: Lekovite biljke, Botaničke zbirke u nastavi biologije, Ekonomska botanika, Alergene biljke i sanacija, Sistematika biljaka. Povremeno je angažovana i na realizaciji terenske nastave za studente biologije i ekologije, kao i prilikom manifestacije Noć biologije i kao gostujući predavač u školi lekovitog bilja.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Sabina Nedić