Dijalog kultura 15.03.2015.
Tema: BOTANIKA I SUKCESIJA VEGETACIJE DELIBLATSKE PEŠČARE
U ovom izdanju Dijaloga kultura otkrivamo kako botanika upotpunjuje saznanja o geološkoj prošlosti Zemlje i njenoj klimi. Saznajemo i o kretanju pojedinih biljnih vrsta i kojim koridorima se u dalekoj prošlosti njihovo kretanje ostvarilo, te o naučnim vrednostima pojedinih lokaliteta, pri čemu se pre svega zadržavamo na Deliblatskoj peščari. Ova najveća peščara u Evropi predstavlja prikaz geoloških procesa koji su se događali tokom pleistocena. Reč je o periodu koji traje od pre gotovo dva miliona godina do pre oko 11.500 godina, odnosno čiji kraj predstavlja period otapanja poslednjeg ledenog doba. Nameće se pitanje: gde je smešten nastanak Peščare na toj dugoj vremenskoj skali i u kakvoj je vezi sa Panonskim morem?
Na sukcesiji vegetacije možemo pratiti kako se i šta se sve u prirodi menjalo ili šta se menja i šta se sve u krajnjem ishodu desilo kada je čovek počeo da preko izmene flore poboljšava prirodu, nesvestan posledica. Interesuje nas: kada i kako su rađene promene u Deliblatskoj peščari i s kojom idejom? Kako se to odrazilo na vegetaciju, životinjski svet i tlo?
O tome razgovaramo s doktorantkinjom Mirjanom Krstivojević Ćuk, sa Departamna za biologiju i ekologiju, Katedre za botaniku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu čija je teza posvećena Sukcesiji vegetacije Deliblatske peščare, uz brojna druga njena parcijalna istraživanja i radove u toj oblasti i radove vezane za revitalizaciju Deliblatske peščare.
Između ostalog, zanima nas i da li postoji već definisan celovit projekat revitalizacije Deliblatske peščare i da li se pri tome misli na vraćanje prvobitne stepske vegetacije i da li to podrazmeva i skidanje površinskog sloja zemlje koji se u međuvremenu preobrazio, te kakva su iskustva u svetu sa sličnim projektima.
Priča o sukcesiji vegetacije je ona koja neminovno vodi do kompleksnih multidisciplinarnih istraživanjia i do primene nauke na vraćanje prirode prirodi, na dobrobit prirodne baštine koja je i duhovna potreba čoveka i koja sve više pleni pažnju i savremenih putnika, turista.
Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević
Muzički urednik: Predrag Jovanović
Ton-majstorka: Sabina Nedić