Dijalog kultura 25.01.2015.

Tema: GLACIJALNE TEORIJE I FIZIČKA GEOGRAFIJA O LEDENIM DOBIMA

Zapisi Zemljine prošlosti o promenama klime na dugim vremenskim skalama su najčešće izvan horizonta posmatranja šire javnosti čak i onda kada često ili relativno često pohodimo prirodu.

Šta je ispisano na stranicama Zemljine fizičke geografije o ledenim dobima? Koji su lokaliteti najznačajniji? Zašto je datiranje morfologije tla u jednom trenutku ugrozilo Milankovićev Kanon osunčavanja Zemlje i kako ga je datiranje sedimenata na dnu okeana posle definitivno potvrdilo kada je o geomorfološkim dokazima reč? Kada su počela naučna promišljanja o tome da je u prošlosti moralo postojati ledeno doba i zašto je tek Milankovićeva teorija mogla da ukaže da ih je bilo više i da će se odvijati i nova?

Ova pitanja su centralna tema mog razgovora s dr Mlađenom Jovanovićem docentom na Prirodno-matemematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu čija su upravo ledena doba najuža oblast naučnog interesovanja, kao i terenskog naučnoistraživačkog rada. Jovanović je angažovan i na dva višegodišnja značajna projekta: Geotransformacija prostora Srbije i Lesno-paleozemljišne sekvence Vojvodine – ključ za razumevanje paleoklimatske i paleoeološke tranzicije na evropskom kopnu.

Predaje više predmeta iz fizičke feografije na osnovim, master i doktorskim studijama. Član je najrelevantnije međunarodne asocijacije koja se bavi proučavanjem ledenih doba INQUA – International Union for Quaternary Reseach, zatim ProGEO – European Association for the Conservation of the Geological Heritage, EGU – European Geoscience Union, te Srpskog geološkog društva u okviru koje je predsednik Komisije za kvartar i član Matice srpske i njenog Odbora za prirodne nauke.

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstori: Vojislava Vukelja i Momčilo Đurđević