Dijalog kultura 14.12.2014.

Tema: NAUKA I SAVREMENO DRUŠTVO – Druga emisija

Dunavska strategija, jedan od evropskih makroregionalnih projekata, te nauka i makroregionalne politike, zatim saradnja sa fakultetima i naučim centrima dalekoistočnih i srednjeistočnih zemalja čiji je razvoj u usponu sa sve značajnijim mestom u međunarodnoj načnoj zajednici, kao i aktuelnosti eksperimenata u CERN-u u čijem radu je nuklearni fizičar prof. dr Miroslav Vesković, rektor Univerziteta u Novom Sadu, uključen od 1989. godine, centralna su pitanja mog razgovora s rektorom Univerziteta u Novom Sadu u nastavku našeg razgovora na temu nauka i savremeno društvo.

„Evropa razvija u poslednje vreme makroregionalne politike koje imaju zadatak da povežu pojedine zemlje, pojedine regione i da istovremeno rešavaju određene probleme koji najčešće ne staju na granicama. Pitanje poplava, pitanje zagađenja ili neke slične stvari ne možete da zaustavite na nacionalnoj granici i da kažete – to funkcioniše dovde a preko toga ne funkcioniše. To je jedan od razloga formiranja određenih makroregionalnih politika. Trenutno, dakle u sadašnjosti i nekoj bliskoj budućnosti imamo ili ćemo imati četiri makroregiona u Evropi koja su nastala ili koja nastaju zbog rešavanja određenih problema. Jedan je prostor oko Baltičkog mora, koji je u velikoj meri nastao zbog ekoloških problema Baltičkog mora, drugi je Dunavski makroregion koji obuhvata 14 zemlja, treći je Jadransko-jonski region i četvrti je Alpski region“, objašnjava pofesor Vesković. Srbija je deo i Dunavskog regiona i biće deo Jadransko-jonskog makroregiona i na taj način bićemo uključeni u obe makroregionalne strategije, kaže on. „Sve ove makroregionalne politike koje sam pomenuo zapravo usmerene su ne samo prema zemljama Evropske unije, nego i prema zemljama koje nisu u ovom trenutku članice EU.“

Vesković, koji je 2010-2011. bio predsedavajući, a sada je član predsedništva Dunavske rektorske konferencije koja objedinjuje 75 univerziteta i dva i po miliona studenata, u emisiji, između ostalog, govori i o Prioritetu 7 Dunavske strategije, a čiji je koordinator. Prioritet 7 podrazumeva društvo zasnovano na znanju i projekte koji se odnose na razvoj visokog obrazovanja, nauke i informacionokomunikacionih tehnologija.

Interesuje me i koje aktuelno pitanje profesor Vesković izdvaja kao fizičar, ali i jedno od onih najznačajnijih koje društvo stavlja pred nauku. Između ostalog, kaže: „I tamna materija i tamna energija su nas svakako iznenadile i još uvek nemamo jasan odgovor zapravo o čemu se tu radi i tako dalje i verujem da će analiza rezultata iz Velikog hadronskog sudarača dati određene odgovore na neka pitanja, na neke mogućnosti šta su tamna materija i tamna energija, ali još uvek čini mi se da imamo puno stvari pred sobom da razrešimo što se toga tiče. Druga tema je pitanje energije, pitanje dobijanja energije, pitanje adekvatnog korišćenja energije. Mislim da tu ni fizika ni neke druge grane nisu dale svoj konačni odgovor. Čitav niz novih tehnologija se nalazi pred nama. Imam utisak da sam za ovih tridesetak i nešto godina naučio to da nema nerešivog problema. Samo je pitanje koliko će mu se vremena i finansija i ljudi i ukupnog entuzijazma posvetiti.“

Urednica i autorka: Drenka Dobrosavljević

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstorka: Vojislava Vukelja