Dijalog kultura 23.12.2012.

Tema: KIBORZI I KIBORGIZACIJA LJUDI

Povod: Druga emisija Radionice „Govoriti i pisati o nauci“

Tema današnjeg izdanja „Dijaloga kultura“ jesu kiborzi i pojava nazvana kiborgizacija čoveka. O njoj detaljnije govori profesor dr Igor Čatić sa Fakulteta strojarstva i brodogradnje Sveučilišta u Zagrebu. Kiborg, najjednostavnije rečeno, označava biće nastalo spajanjem mašine i živog organizma, dakle živoga i neživoga. Kako mnogi naučnici govore, kiborgom se postaje već stavljanjem zubne proteze, i ovo je najjednostavniji primer kiborgizacije, dok se danas u ovoj oblasti ide svakim danom sve dalje i dostižu se stvari koje su, pre samo pola veka, bile sitni fragmenti mašte reditelja i pisaca naučne fantastike. Dakle, za označavanje radnje kojom se ugrađuje ili pripaja neki veštački deo ljudskom biću, koristi se glagolska imenica kiborgizacija. Prema stvarnom stanju, sve je više kiborga među nama različitog stepena kiborgizacije, o čemu profesor Čatić, između ostalog, govori u ovoj emisiji, te navodi: „Kada govorimo o kiborgizaciji, pretežno mislimo na takozvanu informacijsku kiborgizaciju, dakle čipovanje ili dograđivanje delova koje čovek izvorno nema.“ Jedno od važnih pitanja danas, kako u svakoj oblasti života, tako i u proizvodnji veštačkih delova ljudskog tela, jeste ispitivanje ekonomske opravdanosti tih proizvoda. Kako profesor Čatić to objašnjava: „U nekim slučajevima proizvod mora stvarati profit, dok se negde ne pita za cenu. Međutim, pritom se moraju ostvariti neki društveni ciljevi, poput pravne regulative povezane s tim proizvodom.“ Takođe, jedno od najvažnijih pitanja svakako je – kada je dozvoljeno čipirati ljude? Tu se naravno nameću i etički ciljevi ovog fenomena, a upravo je kiborgizacija važno pitanje savremene etike. Zato je i uvedeno, pre oko deset godina, područje etike nazvano kiborgoetika. A kada govorimo o pravcima kiborgizacije ljudi i kako se ona razvija, trenutni zaključci ostaju na tome da ona nezaustavljivo napreduje i u velikoj meri pomaže razvoju medicine i tehnike, bila ona poželjna ili nepoželjna. Kako postoje ozbiljne etičke dileme u vezi sa ovom oblasti, ona ostaje pod lupom budnih posmatrača koji nadgledaju njena dostignuća. Jedan od tih posmatrača, koji u ovoj emisiji razgovara sa profesorom Čatićem, jeste Boris Džinić.

Emisija je ostvarena u okviru serijala „Govoriti i pisati o nauci“. Reč je o završnim radovima, naučnim intervjuima polaznika Radionice za obuku mladih novinara ili onih koji se pripremaju da to postanu. Projekat Radionice ostvaruju Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu i Radiodifuzna ustanova Vojvodine na neposrednu inicijativu naučnog programa „Dijaloga kultura“ Radio Novog Sada. Projekat je podržao i finansijski pomogao Centar za promociju nauke.

Urednica emisije: Drenka Dobrosavljević, autorka, mentorka i rukovodilac Radionice „Govoriti i pisati o nauci“

Emisiju i naučni intervju ostvario polaznik Radionice: Boris Džinić

Muzički urednik: Predrag Jovanović

Ton-majstori: Marica Jung i Milan Granić