Структура студијског програма

Назив и циљеви студијског програма

Циљ студијског програма Основне академске студије физике је aкадемско образовање кадрова из области физике.

С обзиром да је с једне стране физика фундаментална наука али и веома широка а с друге стране да су савременом тржишту потребни специјализовани стручњаци, овај студијски програм је конципиран тако да задовољи оба критеријума. Основна знања физике неопходна свим физичарима студенти добијају из обавезних предмета који су обавезни. Поред тога, овај студијски програм студентима, у складу са њиховим амбицијама и афинитетима, нуди једну врсту усмеравања. Студенти могу да се усмере у правцу: општих истраживања, медицинске физике, физике-метереологије, астрономије и астрофизике. Ова усмеравања се изводе тако да студент бира један од понуђених модула унутар кога постоји одређен број обавезних и изборних предмета.

Стручни, академски, односно научни назив

Завршетком овог студијског програма студент добија академски назив дипломирани физичар.

Структура студијског програма

Студије се изводе кроз наставу (користећи савремене методе) предмета, који су наведени у Курикулуму и поређани у семестре. Два семестра чине академску годину. Укупан број ЕСПБ бодова у академској години износи најмање 60. Да би студент завршио студије мора да има положене све обавезне предмете, све обавезне предмете унутар изабраног модула и положену по макар једну опцију сваког изборног предмета, тако да укупно сакупи најмање 240 ЕСПБ.

Предмети у овиру овог програма су сврстани у групе: академско-општеобразовни предмети, теоријско-методолошки предмети, научно-стручни предмети и стручно-апликативни предмети. Предмет поред предавања може да обухвата експерименталне-лабораторијске, демонстрационе и рачунске вежбе, израду домаћих задатака, праксу, израду и одбрану семинарских радова. Важна компонента студијског програма је и самостални рад студента на савлађивању предвиђених садржаја.

Трајање студија

Укупно трајање ових студија је 4 године (8 семестара), за које студент треба да стекне најмање 240 ЕСПБ.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Студент на четвртој години студија може уместо два изборна предмета са четврте године да изабере израду дипломског рада.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма је висококвалитетно образовање студената за успешно обављање основних академских и стручних послова у области физике који ће у својој области играти водећу улогу. Студијским програмом је обезбеђено стицање свих неопходних компетенција за образовање стручњака високо образовног профила.

Постојање оваквог студијског програма је потпуно оправдано и корисно за цело друштво, с обзиром на сврху савремене физике – разумевање физичких процеса и материје. Наиме, физичари су стручњаци који су неопходни у сваком савременом друштву јер представљају кључни елемент у развоју нових извора енергије, нових материјала, нових технологија… Такође су неопходни у свим областима савремене науке и технике уопште. Заштита животне средине, савремена медицина, метеорологија, астрономија и астрофизика, савремено образовање, као и низ других области се не могу развијати без физичара. Штавише, физика, њени методи и модели данас налазе примену и у областима као на пример економија, берзанско пословање…

Стручњаци овог профила се школују да могу: извршити низ различитих основних физичких анализа, користити различите постојеће моделе, под руковођењем компетентнијих стручњака учествовати у развоју нових материјала, технологија, извора енергије…

Квалитетно академски образован физичар има широку лепезу могућности бављења својом струком као нпр. у научним и развојним институтима или развојним одсецима при многим фирмама, у контроли квалитета, у ваздухопловству, медицинској индустрији, у свим фирмама где су мерење и развој метода мерења неопходни, астрономским опсерваторијама, планетаријумима, болницама, школама, банкама, метеоролошким опсерваторијама, заводима за заштиту човекове околине, при владином сектору, уопштено у целокупној савремној индустрији…

Циљеви студијског програма

Примарни циљеви овог студијског програма јесу постизање академских и стручних компетенција из физике али и савладавање вештина и метода за њихово стицање и даље усавршавање. Не мање важни циљеви су и развој креативних способности и вештина за обављање свих облика развоја и примене физике.

Најважнији општи циљеви студијског програма јесу да пруже стимулативно окружење за стручно и лично усавршавање студената, да на занимљив и интелектуално изазован начин искористи методе за учење, да развије аналитичко, критичко и самокритичко мишљење и приступ у сврху решавања проблема.

Најважнији стручни циљ је да образује и оспособи стручњаке за рад у разнородним и динамичним подручјима струке, стицање основног али и проширеног нивоа знања из теоријских и експерименталних  принципа и метода.

Наравно, крајњи циљ је да студенти на крају студија стекну одговарајуће квалификације а за које је неопходно да су:

  • показали знање у области, на нивоу коришћења стручне литературе а које обухвата и аспекте који се ослањају на кључна знања из студија;
  • у стању да професионално примене своје знање и разумевање;
  • развили способности смишљања и одбране аргумената;
  • развили способност решавања проблема унутар поља студија;
  • развили способност прикупљања и тумачења потребних података;развили способност размишљања о релевантним друштвеним, научним или етичким питањима;
  • у стању да о свом раду обавештавају стручну и ширу јавност;
  • развили способности за наставак студија.

Стручни циљеви јесу да студентима буде пружено:

  • Познавање математике и математичких метода које су од значаја за физику
  • Широко познавање основа теоријске и експерименталне физике
  • Познавање основа примењене физике
  • Проширено познавање и разумевање основа структуре материје и метода за њено изучавање
  • Познавање основних принципа рада али и коришћења савремених апарата, прибора и инструмената
  • Разумевање и познавање основних принципа мерења и обраде података
  • Разумевање и познавање основа моделирања
  • Развој комуникације и изградње правилних међуљудских односа тако да могу ефикасно комуницирати са осталим стручњацима са којима се сусрећу у пракси
  • Разумевање основне улоге физике у савременом свету

Студијским програмом су дефинисане и опште методе и стратегије за стицање компетенција:

  • За стицање знања и разумевање – акумулирање знања се махом постиҗе кроз предавања и разне облике вежби и праксе чија је сврха да продубе, појасне и истакну практични значај садржаја датих на предавањима. Овде је такође укључен део усмереног учења кроз семинарске радове на различитим нивоима а у складу са напредовањем студената. Програм је тако конципиран да после стицања основа за бављење струком студент има висок степен слободе да себе самоусмери у одређеном смеру унутар струке а у складу са сопственим амбицијама и жељама.
  • Опште способности типа могућности анализе, решавања пробема, интеграције теорије и праксе, синтезе… Углавном се постижу предавањима пропраћеним различитим типовима вежби а посебно у основним предметима. Веома је важно и укључивање студената у решавање практичних проблема у оквиру вежби или праксе.
  • Опште способности типа способности комуникације кроз усмена излагања и писане извештаје, коришћење информационих технологија, способност рада у тиму или независно, интеграција и процена информација из различитих извора, ефективно и перманентно учење. Део ових компетенција се стиче и кроз стицање осталих компетенција. Ове компетенције се континуално развијају, надограђују и усавршавају кроз читав програм а посебно са порастом сложености семинарских радова и практичних проблема које студент треба да реши.
  • Предметно-специфичне способности типа планирања решавања практичног проблема, коришћење лабораторијских метода за добијање података, анализа добијених података и њихова критичка обрада, припрема извештаја, презентација извештаја, ефективно коришћење рачунара у пракси – постижу се махом кроз лабораторијске вежбе али и израду семинарцких радова и стручну праксу.

С обзиром да је и и оцењивање студената један од неопходних корака у стварању квалитетних стручњака за дату област, начини и методе оцењивања су дати за сваки предмет посебно.

Компетенције дипломираних студената

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

  • Анализе, синтезе и предвиђање решења и последица
  • Развоја аналитичког, критичког и самокритичког мишљења и приступа у сврху решавања проблема
  • Развоја комуникационих способности и спретности, сарадње са ужим социјалним и међународним окружењем
  • Примене професионалне етике
  • Перманентног учења и усавршавања
  • Креативности
  • Овладавања методима, поступцима и процесима истраживања
  • Примене знања у пракси
  • Рада у оквиру тима или независно
  • Прикупљања и тумачења података
  • Размишљања о релевантним друштвеним, научним или етичким питањима
  • Овладавање методима, поступцима и процесима истраживања

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности и знања:

  • Примене појединих експерименталних или теоријских метода за дату област
  • Основног и проширеног познавања и разумевања основа теоријске и експерименталне физике
  • Оспособљености за даље академско и стручно усавршавање
  • Идентификације суштине процеса и критичког размишљања
  • Коришћења постојећих модела
  • Налажења и коришћења научне или стручне литературе уз употребу кључних знања из области студирања
  • Критичког избора и употребе литературе уз помоћ стручњака
  • Професионалне примене знања и разумевања
  • Основног разумевања и познавања природе и начина истраживања у физици
  • Познавања и разумевања основа модерне физике
  • Познавања и примене најбитнијих математичких и нумеричких метода
  • Коришћења рачунара у сврху извођења прорачуна као и писања софтвера
  • Разумевања и познавања најбитнијих експерименталних метода
  • Рада под стручним руковођењем
  • Познавања страног језика у сврху стручне комуникације
  • Примене знања и разумевања при одређивању реда величине у ситуацијама које су физички другачије али показују аналогије
  • Разумевања етике везане за физику и одговорности за заштиту јавног здравља и околине

Опис исхода учења

Додатни предметно-специфични исходи учења који проистичу из изборних модула су:

  • Истраживачки модул – оспособљеност за рад и техничку помоћ у свим врстама физичких и развојних лабораторија
  • Модул Медицинска физика – познавање и разумевање принципа рада основних и сложенијих медицинских инструмената
  • Модул Физика-метеорологија – разумевање и владање једноставним методима и моделима везаним за атмосферу
  • Модул Физика-астрономија – оспособљеност за извођење једноставнијих послова у астрономским опсерваторијама, планетаријумима
Курикулум

Структура курикулума обухвата распоред предмета, изборних модула и предмета унутар њих по семестрима и годинама студија, број часова активне наставе и број ЕСПБ бодова.

Опис предмета садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија, број ЕСПБ бодова, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама,   предуслове   за   похађање   предмета,   садржај предмета,  препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке.

Курикулум је конципиран тако да студент на свакој години студија може добити најмање 60 ЕСПБ тако да након завршетка студија има најмање 240 ЕСПБ.

Изборни модули се бирају односно уписују приликом уписа прве године студија.  Пријављивање изборних предмета се врши при упису године. Предмети у оквиру изборног модула могу бити обавезни и изборни предмети.

Изборни предмети на овом студијском програму су понуђени у одговарајућој години и семестру. Сваки изборни предмет се бира из одговарајуће групе изборних предмета понуђених у датом семестру. На месту где је предвиђен изборни предмет, студент мора изабрати макар један од понуђених предмета. Студент врши избор предмета уз консултације са студентским саветником за одговарајући модул. Студентски саветник је по правилу из реда наставника.

Опције изборних предмета наведених код дате године студија, у датом семестру (зимски или летњи) могу се изабрати у тој или наредној школској години у одговарајућем семестру. До краја студија мора бити положена по макар једна опција за сваки изборни предмет.

Студент не може бирати изборне предмете из других студијских програма а који нису сврстани у једну од група изборних предмета на овом студијском програму.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Основне академске студије физике

Изборна настава на студијском програму