Након 18 година откако је на Департману за физику почео са реализацијом студијски програм Основних струковних студија Оптометрија, указала се потреба и осмишљене су студије другог степена Мастер струковне студије Оптометрија у трајању од 2 године (120 ЕСПБ), чија реализација почиње од школске 2024/25. године. Као и основне студије истог назива, и ове мастер студије су једине струковне студије на Природно-математичком факултету у Новом Саду и представљају наставак стручног усавршавања у интердисциплинарној области оптометрије. Физика и медицина међусобно се прожимајући у великом броју предмета, заједно са психологијом, економијом и менаџментом и информатиком чине једну целину која, уз одговарајућу стручну праксу, даје знатно више од основног нивоа образовања. Завршетком ових студија се стиче академско звање Струковни мастер оптометричар.
Нове Мастер академске студије Настава физике
Након неколико година паузе, од јесени 2024. године на Департману за физику креће реализација мастер студија које образују наставни кадар за рад у образовним институцијама – Мастер академске студије Настава физике у трајању од једне године (60 ЕСПБ). За разлику од претходних сличних програма, без обзира на претходно завршено усмерење на основним академским студијама физике, пре свега, на овом студијском програму се стичу компетенције које су неопходне за рад у основним и средњим школама, али и у другим институцијама које су посредно или непосредно повезане са системом образовања. Методика, психологија и педагогија, уз обавезну педагошку праксу, чине суштину овог студијског програма, а његов садржај обухвата све неопходне референце за рад у настави. Академско звање које се стиче завршетком ових студија је Мастер професор физике.
Ново усмерење на Мастер академским студијама Физика
Од школске 2024/25. године на Департману за физику креће са применом реакредитовани студијски програм другог степена Мастер академске студије Физика у трајању једне године (60 ЕСПБ) и са укупно седам модула. Студенти могу, према својим афинитетима, да бирају између четири истраживачка усмерења (Физика плазме и јонизованог гаса, Нуклеарна физика, Физика материјала, Теоријска физика) или да се определе за области чији је акценат на примени физике у пракси: Медицинска физика, Примењена физика – нанонауке или Примењена и индустријска физика. Управо је овај последњи модул новост на студијама, а осмишљен је у сарадњи са компанијом Continental AG. Будућим студентима нуди стицање знања и компетенција за рад у индустрији на развоју оптоелектронских уређаја, дисплеја и разних других компоненти без којих данас не могу функционисати савремни сложени уређаји којима смо свакодневно окружени.
Иновиране Основне академске студије Физика
На Департману за физику од школске 2024/25. године почиње настава на реакредитованим и иновираним Основним академским студијама Физика у трајању од 4 године (240 ЕСПБ) које су, након паузе од неколико година, поново подељене у неколико модула. Поред већ раније организованих модула: Истраживачки, Наставни и Медицинска физика, најзначајнија новина је усмерење Компјутерска и ИТ физика, које обухвата знања из физике, програмирања и информатике и усмерава студенте ка примени рачунара и софтверских алата у истраживањима у физици. Такође је и одлична припрема за наставак образовања на Мастер академским студијама Физика на модулу Примењена и индустријска физика, који је осмишљен у сарадњи са компанијом Continental AG.
Актуелни курсеви у оквиру EUGLOH алијансе
Студенти Универзитета у Новом Саду су део великог европског кампуса којег чини девет партнерских универзитета из целе Европе – Европске универзитетске алијансе EUGLOH. EUGLOH нуди многобројне могућности да студенти побољшају своје вештине у коришћењу енглеског језика, стекну културне компетенције и друге вештине, додатне ЕСБП бодове, обогате своје биографије и стекну нова познанства у Европи и свету.
Кроз учешће у бесплатним курсевима који су у понуди у оквиру EUGLOH алијансе студенти могу проширити досадашња знања из области својих студија и стећи нове увиде захваљујући предавачима са других EUGLOH универзитета, а већина активности је доступна онлајн (EUGLOH -> Courses and Training Opportunities).
Тренутно је отворен период пријављивања на следеће курсеве који би могли бити занимљиви нашим студентима:
- Entrepreneurial Skills (Универзитет у Лунду, хибридни мод, за студенте основних и мастер студија, од 14. октобра до 18. децембра 2024., пријаве до 15. јуна)
- EUGLOH Summer School – LAMELIS 2024. Lasers in Medicine and Life Sciences (Универзитет у Сегедину, хибридни мод, за студенте свих нивоа студија, од 1. до 5. јула 2024., пријаве до 8. маја)
- Financial Literacy in Health Economics (Универзитет у Новом Саду, онлајн мод, за студенте мастер и докторских студија, од 16. до 17. маја 2024., пријаве до 18. априла)
- Management and Coordination of EU Funded Projects with the PM² Methodology – PM²4EUfunds (Универзитет у Новом Саду, онлајн мод, за студенте мастер и докторских студија, од 23. до 24. маја 2024., пријаве до 25. априла)
- Informatics: Introduction to E-health (Универзитет у Лунду, онлајн мод, за студенте основних и мастер студија, од 30. септембра 2024. до 17. јануара 2025., пријаве до 15. јуна)
Наши истраживачи међу најцитиранијим са Стенфорд листе
Свечани пријем у част истраживача са Универзитета у Новом Саду чија су имена уврштена у нови преглед 2% најцитиранијих истраживача у свету који објављује Универзитет Стенфорд (тзв. Стенфорд листа) приређен је 27. децембра 2023. године у згради Ректората.
Реч је о научницима са Универзитета у Новом Саду, међу којима је део њих рангиран у оквиру листе за постигнућа у току целокупне каријере, a део у оквиру листе за постигнућа у току једне године (2022).
Најзначајније резултате рада ових научника на догађају је представио ректор Универзитета проф. др Дејан Мадић, док су присутне такође поздравили проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност и проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државна секретарка у Министарству просвете.
Према најновијој верзији листе (ажуриране у октобру 2023. године), своје место међу најцитиранијим светским истраживачима нашли су и следећи професори са нашег факултета: проф. емеритус др Неда Мимица-Дукић, проф. др Душан Јаковетић, доц. др Стеван Армаковић и проф. др Анте Вујић.
База података о најбољим светским истраживачима на основу које су формиране две листе 2% најцитиранијих истраживача у свету обухвата стандардизоване податке о цитираности, h-индексу, прилагођеном hm-индексу према коауторству, цитираности према различитим ауторским позицијама и композитни индекс.
Пројекат „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI)
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду је од 1. септембра 2023. званично започео реализацију новог научно-истраживачког пројекта из ЕУ Програма за истраживање и иновације под називом Хоризонт Европа (2021-2027) под насловом „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI). Пројекат је изванредно оцењен од стране евалуатора Европске комисије и програма Хоризонт Европа са 14 од 15 могућих бодова.
Пројекат ће сигурно побудити интересовање и код оних који знају шта су стећци, а свакако свима који се први пут упознају са овим видом средњовековних камених, надгробних споменика, јединственог облика и орнаментике, са изузетном културном и документарном вредношћу с правом уврштен на УНЕСКОВУ листу светске баштине.
Тема истраживања је веома актуелна јер се ради о утицају климатских промена на споменике културног наслеђа, овде конкретно на стећке, у сваком, па и у смислу негативног антропогеног утицаја, нарушавања животне средине, небриге о културном наслеђу итд. Такође, истраживање које ће се реализовати у пројекту је веома мултидисциплинарно, јер спаја различите научне дисциплине и експертизе које овде делују синергетски. Тема стећака је и више него релевантна баш за географски обухват нашег региона где су стећци јединствени феномен- земље Западног Балкана, еx-Ју државе: доминантно Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Хрватска, дочим су међународни партнери из Француске, Немачке, Аустрије и са Малте.
Интердисциплинарним, трансдисциплинарним и мултидисциплинарним приступом процењиваће се будућност средњовековних стећака (и сличних камених УНЕСКО споменика културе широм Европе) у контексту климатских промена, као и биолошких и антропогених притисака. У оквиру два климатска сценарија (SSP2-4.5 i SSP5-8.5) ће се радити на демо случајевима стећака у Босни, Црној Гори, Хрватској и Србији, као и УНЕСКО споменика од компактног кречњака, магнезијског кречњака и доломита у Француској, Аустрији, Малти и Немачкој, а који треба да дају резултате примењљиве на паневропском али и глобалном нивоу.
Под координацијом Универзитета у Сарајеву, ПМФ је партнер у веома компактном интернационалном конзорцијуму који комбинује све релевантне научне дисциплине: климатологија, друштвене науке, дигитализација, економија, креативне индустрије, очување и конзервација културног наслеђа у својим најсавременијим издањима. Додатна ведност је активно укључивање грађана у пројекат (енгл. Citizen Science).
Пројекат траје од 01.09.2023 – 31.08.2027.
Руководилац пројекта на ПМФ-у је проф. др Снежана Радуловић са Департмана за биологију и екологију, а шири тим истраживача обухвата скоро све департмане ПМФ-а: Департман за географију, туризам и хотелијерство, Департман за физику, Канцеларију за међународну сарадњу и пројекте, што је одличан пример интердисциплинарне сарадње на самом факултету.
Улога истраживача са ПМФ-а је двострука – осим релевантног истраживачког доприноса, ПМФ је задужен за јединствени радни пакет под називом „Дисеминација, комуникација и експлоатација резултата пројекта“, што је додатна вредност учешћа у пројекту имајући на уму колико је важна научна комуникација и подизање свести о важности овог пројекта – како стручној тако и широј јавности.
Beijing Institute of Spacecraft Environment Engineering (BISEE)
- Институције потписнице уговора: Beijing Institute of Spacecraft Environment Engineering (BISEE)
- Лице одговорно за сарадњу: проф. др Јована Кнежевић Радић
- Интернет локација институције: https://www.cast.cn/english/channel/1804
- Време трајања уговора: 2023.-2028.
In memoriam – проф. др Иштван Бикит
проф. др Иштван Бикит
1945. – 2023.
Уважени професор емеритус Универзитета у Новом Саду Иштван Бикит обављао је врло одговорне и значајне функције током свог радног века. Био је декан Природно-математичког факултета у Новом Саду, директор Департмана за физику, оснивач и руководилац Лабораторије за испитивање радиоактивности узорака и дозе јонизујућег и нејонизујућег зрачења. Такође, аутор је великог броја научних радова и публикација. Водио је бројне домаће и међународне пројекте и учестовао у раду истих. Остаће упамћен као изузетан предавач за бројне генерације студената и ментор многим садашњим професорима Факултета. Професор по вокацији који је својим знањем и искуством био подршка колегама и студентима у сваком тренутку, име са посебним ауторитетом у научној заједници и шире.
Три „Пупинове награде Матице српске“ за студентске радове урађене на нашем Факултету
„Пупинова награда Матице српске“ установљена је у спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске. Додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске.
Награда се додељује за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду који представљају допринос техничким и природно-математичким дисциплинама којима се бавио овај научник.
Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета. Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије. Зa „Пупинову награду Матице српске“ за 2023. годину конкурисало je 18 студeнтских рaдoвa сa унивeрзитeтa у Бeoгрaду, Нишу, Крагујевцу и Нoвoм Сaду.
„Пупинова награда Матице српске“ за 2023. годину додељена је Видаку Раичевићу и Милици Стевановић, студентима докторских студија Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, као и студенту Департмана за физику Слађану Јелићу.
Дoбитник првe нaгрaдe je Видак Раичевић, истраживач-сарадник, за научни рад „Ferrocenylmethylation of estrone and estradiol: Structure, electrochemistry, and antiproliferative activity of new ferrocene–steroid conjugates“ публикован у часопису Applied Organometallic Chemistry.
Другу награду добио је Слађан Јелић, тренутно асистент-мастер на Факултету техничких наука, за мастер рад одбрањен на нашем Департману за физику под називом „Простирање таласа у вискоеластичном материјалу фракционог Бургерсовог типа“, који је урађен под менторством др Душана Зорице и др Жељке Цвејић.
Трећа нaгрaда припала је Милици Стевановић, истраживачу-приправнику, за мастер рад под називом „Синтеза и in silico тестирање 10-алкокси естранских деривата“. Мастер рад је урађен под менторством др Ивaне Кузминaц.
