Структура студијског програма

Назив и циљеви студијског програма

Циљ студијског програма Основне струковне студије Oптометријa је стручно образовање кадрова из области oптометрије.

Врста студија и исход процеса учења

Овај студијски програм спада у студије првог степена, основне струковне студије.

Главни исходи процеса учења су:

  • оспособљеност за самостални стручни рад у области оптичарства и оптометрије
  • рад са пацијентима; организација и самостално вођење малог предузећа или рад у тиму
  • пренос знања на млађе сараднике.

Стручни, академски, односно научни назив

Завршетком овог студијског програма студент добија стручни назив струковни оптометриста.

Структура студијског програма

Студије се изводе кроз наставу (користећи савремене методе) предмета, који су наведени у Курикулуму и поређани у семестре. Два семестра чине академску годину. Укупан број ЕСПБ бодова по академској години је најмање 60.

Предмети у овиру овог програма су сврстани у групе: академско-општеобразовни предмети, стручни предемети и стручно-апликативни предмети. Овај програм такође садржи обавезне и изборне предмете. Да би студент завршио студије мора да има положене све обавезне предмете, написан и одбрањен завршни рад и положен одређен број изборних предмета тако да укупно сакупи најмање 180 ЕСПБ са напоменом да до краја студија мора бити положен испит макар по једне опције сваког изборног предмета.

Само извођење наставе, поред предавања може да садржи експерименталне, демонстрационе и рачунске вежбе, израду домаћих задатака, праксу, израду и одбрану семинарских радова. Важна компонента студијског програма је и самостални рада студента на савлађивању предвиђених садржаја.

Трајање студија

Укупно трајање ових студија је 3 године (6 семестара), за које студент треба да сакупи најмање 180 ЕСПБ.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Значајна компонента студијског програма је и израда и одбрана завршног рада.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма је висококвалитетно образовање студената за успешно обављање стручних послова у области оптичарства и оптометрије који ће у својој стручној области играти водећу улогу. Студијским програмом је обезбеђено стицање свих неопходних компетенција за образовање стручњака високо образовног профила. Постојање оваквог студијског програма је потпуно оправдано и корисно за цело друштво, с обзиром на главну сврху оптометрије – корекција вида и откривање болести којe могу захватити око или визуелни систем човека. Наиме, оптометристи су стручњаци за примарну бригу о здрављу вида. Школују се да могу извршити преглед ока у сврху откривања дефеката у виђењу, знакова повреда, очних болести или абнормалности и проблема везаних за виђење. Такође, квалификовани оптометриста ради дијагностику, саветује и када је неопходно преписује, припрема и обезбеђује наочари и остала оптичка помагала. Обраћање оваквом стручњаку свакако може бити потребно и корисно, без обзира да ли пацијенту није потребно никакво даље испитивање и третман, или су пацијенту потребна корекциона сочива, или даље упућивање офталмологу. Квалификовани оптометриста има широку лепезу могућности бављења својом струком као нпр. у приватној пракси, очним клиникама…

Савремене студије оптометрије су базиране на фундаменталним наукама, оптометријским студијама и пракси. С обзиром да се на Природно-математичком факултету образују стручњаци из области физике која равноправно са осталим гранама обухвата и оптику, сасвим је природно да је оптометрија потпуно у складу са основним задацима и циљевима Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Циљеви студијског програма

Циљ студијског програма је да образује и оспособи за рад стручњаке из области оптичарства и оптометрије на нивоу високог образовања за обављање оптометријске праксе.

Најважнији општи циљеви студијског програма јесу да пруже стимулативно окружење за стручно и лично усавршавање студената, да на занимљив и интелектуално изазован начин искористи методе за учење, да развије аналитичко, критичко и самокритичко мишљење и приступ у сврху решавања проблема, да оспособи студенте за коришћење основних информационих технологија и страног језика, савладавање неопходних садрҗаја из области менаџмента, маркетинга и економије с обзиром на њихову ваҗност у пословању свих савремених, пре свега малих предузећа.

Најважнији стручни циљеви јесу да студентима буде пружено:

  • интегрисано знање теоријских и примењених принципа анатомских, физиолошких и перцептуалних аспеката визуелног система
  • детаљно познавање структуралних и функционалних аномалија визуелног система, широког опсега оптичких апарата, прибора, материјала, широког опсег оптичких помагала и њиховог издавања клијентима
  • обавештеност о правним, етичким и комерцијалним ограничењима у оптометрији; способност да теорију преточе у праксу
  • развој комуникације и изградње правилних и хуманих међуљудских односа тако да могу ефикасно комуницирати са пацијентима, лекарима и осталим стручњацима са којима се сусрећу у пракси
  • разумевање улоге оптометрије у систему бриге за здравље људи
  • разумевање метода за корекцију вида.

Студијским програмом су дефинисане и опште методе и стратегије за стицање компетенција:

  • за стицање знања и разумевање: Акумулирање знања се махом постиҗе кроз предавања и разне облике веҗби и праксе чија је сврха да продубе, појасне и истакну практични значај садрҗаја датих на предавањима. Овде је такође укључен део усмереног учења кроз семинарске радове на различитим нивоима а у складу са напредовањем студената. Програм је тако конципиран да после стицања основа за бављење струком студент има висок степен слободе да себе самоусмери у одређеном смеру унутар струке а у складу са сопственим амбицијама и җељама.
  • опште способности (типа могућности анализе, решавања пробема, интеграције теорије и праксе, синтезе…): Углавном се постиҗе предавањима пропраћеним различитим типовима веҗби а посебно у основним предметима. Један од круцијалних стратегија је и укључивање студената у решавање практичних проблема а у оквиру стручне праксе.
  • опште способности (типа способности комуникације кроз усмене презентације и писане извештаје, коришћење информационих технологија, изградња менаџерских способности, способност рада у тиму или независно, увида у економске и социјалне релације оптометрије, интеграција и процена информација из различитих извора, ефективно и перманентно учење): Део ових компетенција се стиче и кроз стицање осталих компетенција. Ове компетенције се континуално развијају, надограђују и усавршавају кроз читав програм а посебно са порастом слоҗености семинарских радова и практичних проблема које студент треба да реши.
  • предметно-специфичне способности типа планирања решавања практичног проблема, коришћење лабораторијских метода за добијање података, анализа добијених података и њихова критичка обрада, припрема извештаја, презентација извештаја, ефективно коришћење рачунара у пракси: постиҗу се махом кроз лабораторијске веҗбе али и израду семинарких радова и стручну праксу.

С обзиром да је и и оцењивање студената један од неопходних корака у стварању квалитетних стручњака за дату област, начини и методе оцењивања су дати за сваки предмет посебно.

Компетенције дипломираних студената

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

  • анализе, синтезе и предвиђање решења и последица
  • развоја аналитичког, критичког и самокритичког мишљења и приступа у сврху решавања проблема
  • развоја комуникационих способности и спретности, сарадње са социјалним окруҗењем
  • разумевања и познавања професионалне етике
  • перманентног учења и усавршавања
  • креативности
  • примене знања
  • менаџмента
  • тимског или независног рада

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности и знања:

  • идентификације патологије ока у сврху упућивања клијента офталмологу
  • ефикасног и сигурног прегледа ока пацијента, интерпретације симптома и историје у сврху примене тестова и планирања даљег третмана пацијента
  • разумевања теорије и праксе оптичких помагала
  • обавештености о правним, етичким и комерцијалним ограничењима у оптометрији
  • критичког приступа за оцењивање нових концепата, процедура, техника и производа у оптометрији
  • темељно познавање и разумевање оптометријске струке
  • примене знања, разумевања и вештина у решавању стручних проблема
  • повезивање основних знања из различитих области струке и њихове примене
  • праћења и примене новина у струци
  • теоријског и детаљног практичног знања и разумевања оптике
  • математичке способности – примену знања и разумевање
  • примене знања и разумевања принципа рада најваҗнијих инструмената који се користе у оптометрији, њиховог самосталног коришћења
  • описа, анализе и критичке обраде измерених података
  • употреба информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима оптометрије
  • преписивања и израде оптичког помагала
Курикулум

Структура курикулума обухвата распоред предмета по семестрима и годинама студија, фонд часова активне наставе и ЕСПБ бодове. Опис предмета садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија, број ЕСПБ бодова, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке.

Курикулум је конципиран тако да студент на свакој години студија може добити најмање 60 ЕСПБ тако да након завршетка студија има најмање 180 ЕСПБ. Овај студијски програм садржи обавезне и изборне предмете. Предмети су класификовани и по типовима: академско-општеобразовни предмети, стручно-апликативни предмети и стручни предмети.

Изборни предмети на овом студијском програму су понуђени у одговарајућој години и семестру. Сваки изборни предмет се бира из одговарајуће групе изборних предмета понуђених у датом семестру. На месту где је предвиђен изборни предмет, студент мора изабрати макар један од понуђених предмета.

Студент врши избор предмета уз консултације са студентским саветником одређеним за овај студијски програм. Студентски саветник је по правилу из реда наставника.

Опције изборних предмета наведених код дате школске године, у датом семестру (зимски или летњи) могу се изабрати у тој или наредној школској години у одговарајућем семестру.

До краја студија мора бити положена по макар једна опција за сваки изборни предмет.

Пријављивање изборних предмета у оквиру школске године се врши одвојено за зимски и за летњи семестар а у складу са Правилима студирања.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Оптометрија