Дипломирани информатичар (4 године, 240 ЕСПБ) – модули: Рачунарске науке, Информационе технологије – 2012/2013-2016/2017

Назив и циљеви студијског програма

Назив студијског програма је Дипломирани информатичар (4 године, 240 ЕСПБ) (И0).

Стручни, академски, односно научни назив

Стручни, академски, односно научни назив je дипломирани информатичар.

Структура студијског програма

Студијски програм Дипломирани информатичар (И0) представља основне академске студије из области информатике на Универзитету у Новом Саду, а које се изводе на Природно-математичком факултету. Њихово трајање је 4 године, укупна вредност студија је 240 ЕСПБ, а по њиховом завршетку стиче се звање првог степена дипломирани информатичар. Постоји могућност завршетка студија након 3 године, у укупној вредности 180 ЕСПБ, при чему се стиче звање првог степена информатичар. Услов за стицање звања дипломирани информатичар је да студент положи све обавезне предмете предвиђене програмом, сакупи укупно 240 ЕСПБ поена, и одбрани завршни (дипломски) рад. Услов за стицање звања  информатичар је да студент положи све обавезне предмете предвиђене програмом из прве три године студија и сакупи укупно 180 ЕСПБ поена. План студијског програма састоји се из обавезних предмета, два изборна модула: Рачунарске науке и Информационе технологије и скупа изборних предмета.

Обавезни предмети су заједнички за оба модула – 9 предмета (укључујући и дипломски рад, укупно 72 ЕСПБ бода): два у првој, четири у другој, два у трећој и један у четвртој години студија. Ови предмети представљају у свету општеприхваћене основе (базу) потребне за основно академско образовања сваког информатичара, без обзира на касније специјализације и суб-специјализације. Њима су обухваћене основе програмирања (процедуралног и објектно-оријентисаног), алгоритама, база података, оперативних система, рачунарских комуникација, мрежа, али и неопходних математичких апарата.

Изборни модул Рачунарске науке састоји се из 13 предмета (укупно 98 ЕСПБ): четири у првој, три у другој, четири у трећој и два у четвртој години студија. Овим предметима се знање студената употпуњује савременим и општеприхваћеним теоријама, методама и практичним вештинама из анализе алгоритама, формалних и програмских језика, интелигентних система, као и из сложенијих математичких теорија и метода.

Изборни модул Информационе технологије састоји се из 13 предмета (укупно 98 ЕСПБ): четири у првој, три у другој, четири у трећој и два у четвртој години студија. Овим предметима се знање студената употпуњује општеприхваћеним и савременим теоријама, методама и практичним вештинама из организације рачунара и рачунарских мрежа, база података, оперативних система, софтверског инжењерства, информационих система, као и из неопходних математичких теорија и апарата.

Знање студената се употпуњује понудом изборних предмета. Студенти бирају одговарајући број од понуђених изборних предмета сходно жељама и потребном броју ЕСПБ поена за успешан завршетак године, односно студија. Изборни предмети су скуп више специјализованих (прилагођених узрасту студената, као и циљу студијског програма) општих и информатичких, математичких, економских и педагошких предмета и има их укупно 59. Већина ових изборних предмета су садржајно независни, тако да не изискују посебне услове за упис, осим дефинисаних година студија на којима се они налазе у понуди, како би се обезбедило њихово логичко надовезивање на садржаје усвојене у склопу обавезних предмета.

На предавањима за обраду наставних садржаја користи се аудиторна метода, претежно фронтално, уз коришћење рачунарске опреме и осталих савремених визуелних наставних средстава, али се користе и поједине групне и индивидуалне методе наставе. Сходно савременим трендовима академског образовања информатичара, акценат вежби је на практичном раду студената на рачунару, као и на осталим видовима индивидуалне и групне наставе, као што су пројекти, семинарски радови, домаћи задаци, реферати и друго.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Изборни предмети са других студијских програма

Изборни предмети са сродних студијских програма понуђени су студентима  и налазе се у листама понуђених изборних предмета.

Прелазак са других студијских програма

Услови за прелазак са других студијских програма у оквиру сличних области дефинишу се на основу важећих студијских програма Природно-математичког факултета у Новом Саду. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Сврхa студијског програма за стицање звања информатичар (трогодишњи програм), као и звања дипломирани информатичар (четворогодишњи програм) је:

• опште образовање информатичара, способних за практичан рад на рачунарима у привреди у свим фазама и улогама током развоја софтвера, са разумевањем односа развоја софтвера са другим аспектима пословања и теоријском основом;

• образовање информатичара за учествовање на развоју и примени софтверских система, као и за рад у примени информационих технологија и рачунарских наука у образовању, безбедности, здравству и другим областима људског рада;

• припрема за даље студије у области информационих технологија и рачунарских наука. Избором одговарајућег изборног модула студијског програма, студент се већ на основним студијама може лагано специјализовати ка општијим пословним применама (информационе технологије: информациони системи, софтверско инжењерство, управљање…) или ка фундаменталнијим областима информатике (рачунарске науке: системски софтвер, симулације, рачунарске игре…).

Сврхa студијског програма за стицање звања дипломирани информатичар (четворогодишњи програм), поред горе поменутог, додатно укључује:

• образовање информатичара за стицање савремених, високотехнолошких знања која се захтевају у информатичкој индустрији, за решавање практичних проблема уз коришћење напреднијих информатичких техника;

• припрема студента за рад у настави из области информатике у основним и средњим школама;

• припрема за даље студије и стицање предзнања потребних за научно-истраживачки рад и даље усавршавање у том смеру на универзитетима и у научним институтима.

Обе поменуте специјализације кадрова (информационе технологије и рачунарске науке) су неопходни кадровски ресурси за развој друштва базираног на знању, односно информационог друштва које је већ значајно развијено у земљама Европске уније, Сједињеним Америчким Државама, Аустралији, Јапану итд.

Србија је почев од 2000. године такође изложена повећаној потреби за информатичким кадровима обе врсте због повећаних инвестиција и појаве страних компанија и стандарда како у области информатике, тако и у другим областима које имају потребу за информатичком подршком.

Циљеви студијског програма за стицање звања информатичар (трогодишњи програм), као и звања дипломирани информатичар (четворогодишњи програм) су:

• упознавање са основним информатичким принципима, методама и техникама  потребним за решавање проблема помоћу рачунара, као и за примену рачунара у различитим областима људског деловања;
• усвајање основних знања, метода и техника о програмирању и програмским језицима, програмским парадигмама (структурираном, објектно-оријентисаном, функционалном и логичком програмирању), алгоритмима, оперативним системима, базама података и информационим системима;
• упознавање са основним математичким дисциплинама неопходним за анализу, разумевање, решавање проблема, као и за успешну примену информатичких принципа и техника;
• надградњу основних информатичких знања напреднијим принципима и техникама у области рачунарских наука, односно информационих технологија;
• припрема за успешну примену информатичких техника у пракси;
• припрема за даљу надградњу знања, као теоријска и практична подлога за усвајање сложенијих садржаја из области информатике – тј. за даље студирање на дипломским студијама;
• развој високог степена апстрактног, аналитичког и синтетичког, логичког мишљења и разумевање различитих ступњева апстракције у информатичком домену;
• развијање иницијативе и способности за самостално решавање проблема помоћу рачунара правилном употребом усвојених информатичких принципа и техника.

Поред горе поментог, циљеви четворогодишњег студијског програма за стицање звања дипломирани информатичар додатно укључују:

• усвајање напреднијих знања у области информатике, укључујући области софтверског инжењерства, информационих система, програмских језика, вештачке интелигенције, методике, педагогије и теоријских основа информатике;
• образовање свестраних стручњака у области информатике, који ће бити у стању да учествују у раду софтверских тимова; да раде као предавачи у основним и средњим школама и да дају допринос изучавању информатичких наука.

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Информатичар, односно дипломирани информатичар који заврши овај студијски програм стећи ће:

• способност за анализу и синтезу;
• способност за примену знања у пракси;
• способност доношења одлука;
• способност учења;
• знање другог језика;
• уже-стручна знања (информатика).

Дипломирани информатичар ће, поред горе наведеног, бити припремљен и за:

• самосталан и тимски практичан рад у развоју софтвера;
• успешно извођење наставе информатике у основним и средњим школама;
• започињање научно-истраживачке делатности на универзитетима и у научним институтима.

Опис исхода учења

Успешан студент  ће по стицању звања информатичар имати:

• основна знања из базичних области математике;
• способност логичког мишљења, формулације претпоставки и извођења закључака на формалан и формализовани начин;
• способност разумевања и формулисања проблема и његовог моделирања да би се омогућила његова анализа и решавање;
• програмерске вештине у процедуралној, функционалној и објектно-оријентисаној парадигми програмирања;
• разумевање свих фаза у циклусу развоја софтвера: захтеви, анализа, дизајн (пројектовање), имплементација, тестирање и одржавање;
• практичне вештине у коришћењу програмских окружења, система за управљање релационим базама података и CASE алата;
• разумевање текућих принципа, техника и трендова у развоју информатике.

Успешан студент  ће по стицању звања дипломирани информатичар, поред горе наведеног, имати:

• знање концепата и теоријских поставки информатичких наука;
• знање из одређених сродних области математичких и друштвених наука, што ће му омогућити да самостално примени принципе и технике информатике у пракси у решавању проблема из различитих домена.