Структура студијског програма

Назив и циљеви студијског програма

Циљ студијског програма Примењена математика је образовање мастер математичара као стручњака у привреди, индустрији, финансијским и економским институцијама.

Врста студија и исход процеса учења

Студијски програм Примењена математика спада у групу мастер академских струдија у трајању од две године (четири семестра). Укупан број ЕСПБ бодова је 120.

Студијски програм Примењена математика својим наставним садржајима, као и облицима и методама наставе студентима омогућује стицање темељних математичких знања, разумевање примене математичких знања у пракси и вештине математичког моделирања за анализу појава у финансијама, економији и индустрији. Студент савладавањем студијског програма Примењена математика стиче способност логичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака на формалан или формализован начин. Студент у току студија овладава појмовима и законитостима одабране дисциплине (физике и технике) или економије  и финансија. Студент стиче способност за комуникацију са другим инжењерима и економистима. Током студија студент овладава знањима из информатике и стиче способност за програмску имплементацију сложенијих проблема.

Стручни, академски, односно научни назив

Након завршених двогодишњих студија и освојених 120 ЕСПБ бодова добија се стручни назив мастер математичар.

Услови за упис на студијски програм

Упис кандидата се врши на основу Конкурса које расписује Универзитет у Новом Саду, а спроводи Природно-математички факултет. Да би кандитат конкурисао за упис на прву годину мастер академских студија из области примењене математике треба да има завршен први степен академских студија из математике. Редослед кандидата за упис утврђује се на основу просечне оцене на основним академским студијама и краћем времену студирања.

Листу обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем 

Студијски програм се састоји од групе обавезних предмета, изборног модула, изборних предмета и завршног (мастер) рада. Групу обавезних предмета сачињава 5 предмета распоређених у три семестра. Студент приликом уписа овог студијског програма бира један од два изборна модула (Математика финансија или Техноматематике). Групу слободних изборних предмета чини 26 предмета.

Начин извођења студија и потребно време за извођење појединих врста студија

Студије се изводе кроз наставу предмета поређаних у семестре. Два семестра чине академску годину. Укупно трајање мастер студија је две године (четири семестара), за које време студент треба да сакупи 120 ЕСПБ бодова.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета. Сваки предмет има своју бодовна вредност која је усклађена са оптерећењем потребних за савладавање појединачног предмета.

Завршни рад

Завршни (мастер) рад је самосталан рад студента и представља завршни испит за титулу Мастерматематичар. Мастер рад се ради из једне од области студијског програма. Мастер рад представља нетривијалну примену стечених знања на проблем који има значај у математичким моделима из финансија, економије или технологије. Мастер рад може бити и проширење теоријских знања из стручних обалсти студијског програма. Вредност овог рада је 30 ЕСПБ бодова.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Изборни предмети са других студијских програма

Изборни предмети са сродних студијских програма понуђени су студентима студијског програма Примењена математика и налазе се у листама понуђених изборних предмета.

Прелазак са других студијских програма

Постоји могућност преласка са једног на други студијски програм користећи пренос бодова за исте или сродне предмете. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Сврха студијског програма

Сврха двогодишњих академских студија Примењене математике је образовање стручњака примењене математике, са академским називом мастер математичар. Према изборним модулима за које студент бира приликом  уписа првог семестра, формирају се два основна профила: економско-финансијски и индустријски. У складу са тим, образују се кадрови који су стекли целовита знања из разних грана примењене и нумеричке математике, статистике, добро су овладали погодним областима информатике и познају одређене области технике с једне и економско-финансијских дисциплина с друге стране. Стручњаци са мастер дипломом овог типа квалификују се за послове у којима се захтева аналитичко мишљење, логичко расуђивање, а пре свега способност креативног решавања сложених практичних проблема применом математичких модела. Сврха студија је да се целовита знања и методе из области примењене математике оптимално и креативно користе у пракси.

Циљеви студијског програма

Циљ академског студијског програма Примењена математика је стицање целовитих знања из најважнијих области примењене математике и према једном од два изборна модула, одређених области физичко-техничких односно економско-финансијских наука. Те гране и области треба студентима да пруже целовита знања и способности за рад у индустрији и економско-финансијском сектору.

Обавезна група предмета из примењене математике, коју чини 5 предмета, обухвата најважније теме и садржаје који оспособљавају студенте за препознавање, моделирање и решавање математичких проблема у пракси. Знање које се стиче овом групом предмета се надограђује кроз избор једног од модула Финансијска математика или Техноматематика и тиме се се усмерава на једну од ове две групе делатности.

Кроз изборни модул Математика финансија, који чине три предмета, и кроз групу изборних предмета студент стиче знања и оспособљава се за рад у различитим типовима финансијских институција, економских институција и институција које се баве осигурањем.

Изборни модул Техноматематика, који чине четири предмета, и кроз групу изборних предмета студент се оспособљава за решавање математичких проблема и прављење модела у конкретним областима и на конкретним проблемима.

Савладавањем  овог студијског програма настају комплетни и модерно образовани стручњаци чије знање не застарева и који су веома тражени у условима тржишне економије, посебно у процесу транзиције.

Компетенције дипломираних студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће способности:

  • способност логичког мишљења, формулисања претпоставки и извођење закључака на формалан или формализован начин;
  • познавање основа класичних математичких теорија и актуелних трендова у математици;
  • способност решавања математичких проблема и коришћење стечених знања у применама;
  • владање основним појмовима и законитостима одабране дисциплине: физике и технике или економије и финансија;
  • оспособљеност за комуникацију са економистима и  инжењерима;
  • способност за обликовање и разматрање математичких модела у савременим технологијама, односно у економији и финансијама;
  • знања из информатике која се стичу током студија обезбеђују адекватну примену савременог софтвера неопходног за савремени индустријски развој;
  • способност креативног усвајања нових знања, развоја нових модела и примене знања у новим технологијама.

Студент ће након успешног завршетка ових мастер студија имати увид у концепте и стећи напредна знања о најважнијим дисциплинама примењене математике. Поред тога студент ће бити у стању да стечена знања примењује у пракси, користећи технике којима је овладао, правећи и решавајући сложене математичке моделе. Биће у стању да у практичним проблемима из индустрије и економије препозна, одабере и употреби погодан математички апарат, као и да формира сложеније математичке моделе којима решава дати проблем.

Курикулум

Пет обавезних предмета, укупне вредности 34 ЕСПБ бодова, распоређено је на следећи начин: у првом семестру заступљена су 3 обавезна предмета, док у другом, и трећем семестару студија заступљен је по 1 обавезни предмет. Четврти семестар намењен је за израду завршног (мастер) рада који вреди 30 ЕСПБ бодова. Студент приликом уписа студијског програма бира један од два изборна модула: Модул Финансијаска математика који се састоји од три обавезна предмета, укупне вредности 20 ЕСПБ, или Модул Техноматематике који се састоји од четири обавезна предмета, укупне вредности 20 ЕСПБ. Остатак ЕСПБ бодова, у зависности од изабраног модула, студент скупља путем изборних предмета. Студенти оба модула са листе од 27 предмета (укупне вредности 138 ЕСПБ) бирају предмете у најмањем износу од 34 ЕСПБ бодова. За сваки изборни предмет дефинисане су семестри на којима је доступан. Изборни предмети су подељени у две групе, А и Б, и студент мастер студија примењене математике мора да изабере бар 5 предмета из групе А.

Приликом уписа семестра, студент пријављује предмете, а софтвер проверава да студент има 30 ЕСПБ по семестру и 20 часова активне наставе недељно.

Укупан број предмета (обавезних и изборних) је 36 и укупно вреде  207 ЕСПБ.

Потенцијални студент на модулу Финансијска математика може током четири семестра да одслуша и положи следеће курсеве.

1. семестар – 4 обавезна предмета (Парцијалне диференцијалне једначине, Нумеричка анализа 2, Стохастичка анализа, Финансијска математика 2) са укупно 28 ЕСПБ, и Финансије 2 са још 5 ЕСПБ чиме стиче укупно 33 ЕСПБ.

2. семестар – 2 обавезна предмета (Нумела 2 и Математички модели у економији) са 14 ЕСПБ и изборне предмете (Актуарска математика и Напредно програмирање) са још 14 ЕСПБ.

3. семестар – Поред два обавезна предмета (Економетрија и Семинар из моделирања 1) са 12 ЕСПБ, додатно бира изборне предмете Временске серије, Нумеричка оптимизација и Операциона истраживања. те стиче још 17 ЕСПБ.

4. семестар – Мастер рад од 30 ЕСПБ.

Студент на модулу Техноматематика моће имати следећи избор предмета.

1. семестар – 5 обавезних предмета (Парцијалне диференцијалне једначине, Нумеричка анализа 2, Стохастичка анализа, Теорија информација и кодирања и Савремена теоријска физика) са укупно 35 ЕСПБ.

2. семестар – Обавезни предмет (Нумела 2) са 7 ЕСПБ и изборне предмете (Напредно програмирање, Теорија релативности и Диференцијална геометрија) са још  18 ЕСПБ.

3. семестар – Поред обавезног предмета Семинар из моделирања 1 са 6 ЕСПБ студент бира из групе изборних предмета Нумеричку оптимизацију, Статистичко моделирање и Савремену експерименталну физику 2 са укупно 19 ЕСПБ чиме стиче 25 ЕСПБ у 3. семестру.

4. семестар – Поред обавезнх предмета (Једначине математичке физике и Семинар из моделирања 2 са укупно 8 ЕСПБ ради и мастер рад са још 30 ЕСПБ.

Распоред обавезних предмета по семестрима и годинама студија

Изборна настава на студијском програму