Мастер репродуктивна биологија (1,5 годинa, 90 ЕСПБ) – 2017/2018-2018/2019

Назив и циљеви студијског програма

Циљ студијског програма Мастер репродуктивна биологија је образовање високо стучног кадра из области репродуктивне биологије, односно образовање репродуктивних биолога-ембриолога.

Врста студија и исход процеса учења

Мастер академске студије Репродуктивна биологија трају три семестра и завршавају се са сакупљених најмање 90 ЕСПБ.

Овај студијски програм омогућава образовање високо стручног кадра са широким интегрисаним знањем из области репродуктивне биологије и специфичним знањима и вештинама неопходним како за рад у лабораторијама за биомедицински потпомогнуту оплодњу тако и у институцијама које се баве истраживањима у области репродуктивне и развојне биологије. Програм омогућава и наставак образовања на одговарајућим докторских студијама. Курикулум овог студијског програма је конципиран тако да студентима омогући квалитетно стицање знања о молекуларној и ендокриној контроли репродукције, раном ембрионалном развоју и клиничком аспекту репродукције. Дипломирани студенти треба да усвоје основне технике вантелесне оплодње, да познају основне поступке селекције ембриона, криопрезервације гамета и ембриона, преимплантационе генетичке дијагностике, да се упознају са контролом квалитета, као и са правним и етичким аспектом поступака вантелесне оплодње.

Стручни, академски, односно научни назив

Лице које заврши мастер академске студије биологије стиче стручни назив: Мастер репродуктивни биолог-ембриолог у пољу интердисциплинарних студија.

Услови за упис на студијски програм

За упис на студије могу конкурисати кандидати са најмање 240 ЕСПБ остварених на претходном нивоу студија, и то са завршеним дипломским академским студијама биологије, дипломским академским студијама биохемије, интегрисаним академским студијама медицине, интегрисаним академским студијама ветеринарске медицине, или интегрисаним академским студијама фармације.

За упис на студије могу конкурисати и лица са завршеним сродним академским студијама првог нивоа. У случајевима када кандидат за упис долази са сродних академских студија са најмање 240 ЕСПБ, Комисија за мастер студије уз консултације са руководиоцем студијског програма, по потреби одређује кандидату одређен број допунских предмета, из програма основних студија биологије на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета (који не улазе у фонд ЕСПБ мастер академског програма репродуктивна биологија), уз услов да укупан збир ЕСПБ допунских предмета не прелази 60.

Структура студијског програма

Структуру студијског програма чини скуп обавезних и изборних предмета чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања, компетенције и вештине за стицање дипломе другог степена академских студија на студијском програму Репродуктивна биологија, заједничке дипломе Природно-математичког и Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, и стицање академског назива – мастер репродуктивни биолог-ембриолог.

Мастер академске студије Репродуктивна биологија представљају тросеместрални студијски програм са 90 ЕСПБ. Број бодова за сваки предмет одређен је у односу на постављене задатке које студент треба да обави како би остварио циљ и исход учења. У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности релевантне за постизање циља и исхода предмета и време потребно за сваку наставну активност, тако да укупно радно ангажовање студената у оквиру датог предмета одговара броју бодова који припадају предмету.

У студијском програму су заступљени научно-стручни и стручно-апликативни предмети. Студент током три семестра има девет обавезних и пет изборних предмета које бира из пет изборних блокова са по два предмета. Студент има обавезну стручну праксу која је везана за предмет Асистиране репродуктивне технологије, обавезан студијски истраживачки рад у функцији израде мастер рада који носи 6 ЕСПБ, као и обавезу да уради и одбрани завршни мастер рад који носи 12 ЕСПБ.

Трајање студија

Мастер академске студије – репродуктивна биологија представљају тросеместрални студијски програм са најмање 90 ЕСПБ. Број бодова за сваки предмет одређен је у односу на постављене задатке које студент треба да обави како би остварио циљ и исход учења. У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности релевантне за постизање циља и исхода предмета и време потребно за сваку наставну активност, тако да укупно радно ангажовање студената одговара броју бодова који припадају предмету.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Студијским програмом је предвиђена израда завршног рада као и обавезан студијски истраживачки рад у функцији израде мастер рада. Бодовна вредност завршног рада је 12 ЕСПБ, а студијског истраживачког рада у функцији мастер рада 6 ЕСПБ.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Изборни предмети

Сви изборни предмети дефинисани су у оквиру овог студијског програма у пет изборних блокова са по два предмета од којих студент бира по један предмет.

Прелазак са других студијских програма

Прелазак на студијски програм Мастер биолог са других сродних студијских програма може се вршити преношењем ЕСПБ. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Сврха мастер академског студијског програма Репродуктивна биологија је образовање стручњака из области репродуктивне биологије и њихово оспособљавање за рад у лабораторијама за ВТО у оквиру тима за биомедицински потпомогнуту оплодњу и у институцијама које се баве истраживањима у области репродуктивне и развојне биологије. Програм обезбеђује могућност наставка образовања на одговарајућим докторским студијама.

Курикулум овог студијског програма је конципиран тако да студентима омогући стицање савремених и интегрисаних знања из репродуктивне биологије и ембриологије, инфертилитета и асистиране репродукције. Савремена знања из репродуктивне физиологије и ендокринологије, фертилизације и раног ембрионалног развоја треба да омогуће студентима да прате најновија сазнања у области репродуктивне биологије, да стекну знања о могућим узроцима инфертилитета и о асистираним репродуктивним технологијама. Садржаји стручних предмета обухватају опште принципе лабораторијског рада, молекуларне методе које се користе у биолошким истраживањима, асистиране репродуктивне технологије, контролу квалитета и правне и етичке аспекте вантелесне оплодње.

Овај студијски програм представља добру основу за дипломиране студенте да се успешно укључе у рад лабораторија за ВТО и стекну неопходно искуство потребно за добијање лиценце за самосталан рад у оквиру тимова за биомедицински потпомогнуту оплодњу. Имајући у виду да у нашој земљи и земљама у окружењу не постоје мастер програми за едукацију репродуктивних биолога-ембриолога, реализација овог програма повећава запошљивост дипломираних студената.

Заједнички студијски програм конципиран је у складу са политиком квалитета Природно-математичког и Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду у области васпитно-образовног и научно-истраживачког рада. Заједничка реализација овог студијског програма заснована је на постојању компетентног наставног особља и постојању добре техничке подршке и опремљености оба факултета.

Циљ студијског програма мастер академских студија Репродуктивна биологија је образовање високо стручног кадра са академским звањем мастер репродуктивни биолог-ембриолог. Стечена теоријска и практична знања отвориће дипломираним студентима могућност даљег усавршавања и укључење у рад институција које се баве истраживањима у области репродуктивне и развојне биологије, а са друге стране овај студијски програм представља добру основу за даље професионално усавршавање у лабораторијама за ВТО.

Образовање стручњака са академским звањем мастер репродуктивни биолог-ембриолог претпоставља постизање општих компетенција и академских вештина и овладавање предметно-специфичним вештинама потребним за обављање професије. Циљ програма је да дипломирани студенти постану стручњаци са интегрисаним знањем у области репродуктивне биологије, и да овладају вештинама неопходним за рад у лабораторијама за ВТО, као и истраживачким установама. Дипломирани студенти треба да усвоје основне технике вантелесне оплодње, да познају основне поступке селекције ембриона, криопрезервације гамета и ембриона, преимплантационе генетичке дијагностике, да се упознају са контролом квалитета, као и са правним и етичким аспектом поступака вантелесне оплодње.

Циљеви студијског програма су у складу са основним задацима и циљевима Природно-математичког и Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду у погледу успешности у пољу образовања и научно-истраживачког рада.

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

• Способност логичног мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака
• Способност пласирања и публиковања различитих научних и стручних информација, давање мишљења и размењивање идеја
• Способност за тимски истраживачки рад
• Способност за научно засновану интерпретацију експерименталних података
• Способност за формирање става о неопходности перманентног усавршавања

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

• Разумевање механизама молекуларне и ендокрине контроле репродуктивне функције, гаметогенезе, фертилизације, као и раних фаза ембрионалног развоја
• Познавање узрока и третмана инфертилитета
• Способност да користи лабораторијске молекуларне методе
• Усвајање основних техника оплођења: интрацитоплазматска ињекција сперматозоида и класична метода оплођења; анализа спермограма и припрема сперматозоида за оплодњу; идентификација јајне ћелије у фоликуларној течности и припрема јајних ћелија за оплодњу
• Познавање поступака селекције ембриона и ембриотрансфера
• Познавање процедура криопрезервације ооцита, сперматозоида и ембриона
• Познавање техника биопсије поларног тела, бластомера и трофоектодерма за генетички скрининг
• Познавање правних и етичких аспеката третмана неплодности