Структура студијског програма

Назив и циљеви студијског програма

Циљ Докторских академских студија физике је академско образовање кадрова из области Физике. С обзиром да је с једне стране физика фундаментална наука али и веома широка, а с друге стране да су савременом тржишту потребни специјализовани стручњаци, овај студијски програм је конципиран тако да задовољи оба критеријума. Из тог разлога постоје следеће генералне подобласти:

  • Физика плазме
  • Теоријска физика кондензованог стања материје
  • Нуклеарна физика
  • Физика материјала
  • Метеорологија и моделирање животне средине

Из разлога што су савременом друштву потребни и мултидисциплинарни стручњаци, сви предмети на овом студијском програму су изборни, тако да студент може бити профилисан и за неке мултидисциплинарне области физике.

Стручни, академски, односно научни назив

По завршетку студија добија се звање доктор физичких наука.

Структура студијског програма

Студије се изводе кроз наставу предмета и студијски истраживачки рад, који су наведени у Курикулуму и распоређени у семестре. Два семестра чине академску годину. Укупан број ЕСПБ бодова у академској години је 60.

Да би студент завршио студије мора да има положену по макар једну опцију сваког изборног предмета, написану и одбрањену Докторску дисертацију, тако да укупно сакупи најмање 180 ЕСПБ уз услов да се најмање половина ЕСПБ бодова предвиђена за реализацију студија односи на докторску дисертацију и предмете који су у вези са темом докторске дисертације.

Трајање студија

Докторске студије за стицање академског звања доктор наука трају три године и завршетком докторских студија стиче се најмање 180 ЕСПБ уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ на основним академским студијама и мастер студијама. За стицање академског степена доктора наука потребно је током високог образовања стећи најмање 480 ЕСПБ бодова.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Студијским програмом је предвиђена израда докторске дисертације.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма је висококвалитетно оспособљавање студената за успешно обављање самосталних истраживачких послова у области физике, који ће у својој стручној области играти водећу улогу. Постојање оваквог студијског програма је потпуно оправдано и корисно за цело друштво, с обзиром на сврху савремене физике – разумевање физичких процеса и материје.

Самостални стручњаци у области физике су неопходни у сваком савременом друштву јер представљају кључни елемент у развоју нових извора енергије, нових материјала, нових технологија… Такође су неопходни у свим областима савремене науке и технике уопште. Заштита животне средине, савремена медицина, метеорологија, астрономија и астрофизика, као и низ других области се не могу развијати без физичара. Штавише, физика, њени методи и модели данас налазе примену и у областима као на пример економија, берзанско пословање и сл.

Циљеви студијског програма

Примарни циљеви овог студијског програма јесу образовање и оспособљавање стручњака за самосталан рад у разнородним и динамичним подручјима струке. Не мање важни циљеви су и развој креативних способности и вештина за самостално обављање свих облика развоја и примене физике.

Најважнији општи циљеви студијског програма јесу да пруже висококвалитетне могућности за стручно и лично усавршавање студената, да усаврше аналитичко, критичко и самокритичко мишљење и приступ у сврху самосталног истраживачког рада.

Најважнији стручни циљ је стицање критичног нивоа разумевања најважнијих теоријских принципа и метода, активно коришћење савремених експерименталних метода, и развијање способности за стално проширивање и трагање за новим сазнањима. Знање студената који заврше докторске академске студије обухвата дубље сегменте знања на бази актуелних истраживања из појединих подручја ове области.

Стручни циљеви јесу да студентима буде пружено:

  • Интегрисано знање теоријске и примењене физике
  • Детаљно разумевање и познавање структуре материје и метода за њено изучавање
  • Детаљно познавање принципа рада али и самосталног коришћења савремених апарата, прибора и инструмената
  • Детаљно разумевање и познавање принципа мерења и обраде података
  • Разумевање и детаљно знање моделирања
  • Способност да теорију преточе у праксу
  • Развој комуникације и изградње правилних међуљудских односа тако да могу ефикасно комуницирати са осталим стручњацима са којима се сусрећу у пракси
  • Разумевање улоге физике у савременом свету

Студијским програмом су дефинисане и опште методе и стратегије за стицање компетенција:

  • За стицање знања и разумевање – акумулирање знања се махом постиже кроз предавања и разне облике вежби и праксе чија је сврха да продубе, појасне и истакну практични значај садржаја датих на предавањима. Овде је такође укључен значајан део усмереног учења кроз семинарске радове на различитим нивоима а у складу са напредовањем студената.
  • Општих способности типа могућности анализе, решавања пробема, интеграције теорије и праксе, синтезе… Углавном се постижу предавањима пропраћеним различитим типовима вежби. Веома је важно и укључивање студената у решавање практичних проблема у оквиру вежби или праксе.
  • Способности комуникације које се усавршавају кроз усмена излагања и писане извештаје, коришћење информационих технологија, способност рада у тиму или независно, интеграцију и процену информација из различитих извора, ефективно и перманентно учење. Ове компетенције се континуално развијају, надограђују и усавршавају кроз читав програм а посебно са порастом сложености семинарских радова и практичних проблема које студент треба да реши.
  • Предметно-специфичних способности типа планирања решавања практичног проблема, коришћења лабораторијских метода за добијање података, анализе добијених података и њихове критичке обраде, припреме извештаја, презентације извештаја, ефективног коришћења рачунара у пракси… Постижу се махом кроз лабораторијске вежбе али и израду семинарских радова и стручну праксу.

С обзиром да је и оцењивање студената један од неопходних корака у стварању квалитетних стручњака за дату област, начини и методе оцењивања су дати за сваки предмет посебно.

Компетенције дипломираних студената

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

  • Aнализе, синтезе и предвиђање решења и последица
  • Самосталног решавања практичних и теоријских проблема у области у којој су докторирали
  • Доприноса развоју науке
  • Самосталног организовања и остваривања развојних и научних истраживања
  • Укључивања у међународне пројекте и њихове реализације
  • Разумевања професионалне етике, поштовања етичког кодекса и добре научне праксе
  • Перманентног учења и усавршавања
  • Креативности и критичког размишљања
  • Примене знања у пракси
  • Рада у оквиру тима или независно
  • Комуницирања на професионалном нивоу

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

  • Темељног познавања и разумевања теоријске и експерименталне физике
  • Оспособљености самосталног решавања одређених проблема у научним или индустријским истраживањима
  • Оспособљености за продор у нове области путем независних студија или самосталног учења
  • Самосталног организовања и извођења истраживања
  • Моделирања
  • Налажења литературе
  • Темељног познавања и примене најбитнијих математичких и нумеричких метода
  • Темељног познавања најновијих достигнућа у физици
  • Изузетног познавања коришћења рачунара и писања софтвера
  • Разумевања и детаљног познавања најбитнијих експерименталних метода
  • Обраде резултата према научним принципима и извођења ваљаних закључака
  • Познавања страног језика у сврху стручне комуникације

Опис исхода учења

Додатни предметно-специфични исходи учења по појединим усмерењима:

  • Физике плазме – детаљно и темељно разумевање и владање специфичним експерименталним методама везаним за електрична пражњења кроз гасове
  • Теоријска физика кондензованог стања материје – детаљно и темељно разумевање и владање уско-стручним теоријским методама и моделима везаним за кондензовано стање материје
  • Нуклеарна физика – детаљно и темељно разумевање и владање специфичним експерименталним методама везаним за нуклеарну физику
  • Физике материјала – детаљно и темељно разумевање и владање специфичним експерименталним методама везаним за физику нових материјала
  • Метеорологија и моделирање животне средине – разумевање и примена различитих експеримената и математичких метода за анализу атмосферских процеса различитих просторних и временских размера; коришћење различитих нумеричких модела и база података; коришћење горе наведених способности за моделирање одговора природне средине на различите природне и вештачки створене стимулансе
Курикулум

Структура   курикулума   обухвата   распоред   предмета   по семестрима, број часова активне наставе и ЕСПБ бодове. Курикулум је конципиран тако да студент на свакој години студија може добити најмање 60 ЕСПБ тако да након завршетка студија има најмање 180 ЕСПБ. На студијском програму постоје два облика активне наставе: предавања и студијски истраживачки рад.

Опис предмета садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија, број ЕСПБ бодова, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама,   предуслове   за   похађање   предмета,   садржај предмета,  препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке.

Изборни предмети се бирају односно уписују приликом уписа године студија. Сваки изборни предмет се бира из одговарајуће групе изборних предмета понуђених у датом семестру. На месту где је предвиђен изборни предмет, студент мора изабрати макар један од понуђених предмета. Опције изборних предмета наведених код дате године студија, у датом семестру (зимски или летњи) могу се изабрати у тој или наредној школској години у одговарајућем семестру. До краја студија мора бити положена по макар једна опција за сваки изборни предмет.

Студент врши избор предмета уз консултације са својим саветником кога добија приликом уписа докторских студија. Студентски саветник је по правилу из реда наставника. Студент и његов саветник, приликом избора предмета морају водити рачуна да се најмање половина ЕСПБ бодова предвиђена за реализацију студија односи на докторску дисертацију и предмете који су у вези са темом докторске дисертације.

Студент не може бирати изборне предмете из других студијских програма који нису сврстани у једну од група изборних предмета на овом студијском програму.

Да би студент докторских студија поднео пријаву докторске дисертације неопходно је да је положио по макар једну опцију сваког изборног предмета на првој години студија и тако остварио макар 60 ЕСПБ.

Да би приступио усменој одбрани докторске дисертације, студент докторских студија мора имати и један рад прихваћен за штампу у часопису са SCI листе који се односи на истраживања из докторске дисертације. Пријава и одбрана докторске дисертације морају бити урађени у складу са Правилником о докторским студијама на Природно-математичком факултету и другим општим актима.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Докторске академске студије Физике

Изборна настава на студијском програму