Структура студијског програма

Назив и циљеви студијског програма

Циљ студијског програма Основне академске студије физике je академско образовање кадрова из области Физике.

Врста студија и исход процеса учења

С обзиром да је с једне стране физика фундаментална наука али и веома широка а с друге стране да су савременом тржишту потребни специјализовани стручњаци, овај студијски програм на основним студијама је конципиран тако да задовољи оба критеријума. Основна знања физике неопходна свим физичарима студенти добијају из обавезних предмета који су обавезни. Поред тога, овај студијски програм студентима, у складу са њиховим амбицијама и афинитетима, нуди једну врсту благог усмеравања кроз изборне предмете. Студенти у овом смислу могу да се усмере у правцу: општих истраживања, примењене физике – нанонаука, медицинске физике, физике-метереологије и моделирања животне средине, астрофизике са астрономијом.

Стручни, академски, односно научни назив

Завршетком овог студијског програма, студент добија академски назив дипломирани физичар.

Структура студијског програма

Студије се изводе кроз наставу (користећи савремене методе) предмета, који су наведени у Курикулуму и поређаних у семестре. Два семестра чине академску годину. Укупан број ЕСПБ бодова у академској години износи најмање 60. Да би студент завршио студије мора да има положене све обавезне предмете и положену по макар једну опцију сваког изборног предмета, тако да укупно сакупи најмање 240 ЕСПБ. Предмети у оквиру овог програма су сврстани у групе: академско-општеобразовни предмети, теоријско-методолошки предмети, научно-стручни предмети и стручно-апликативни предмети. Предмет, поред предавања може да обухвата експерименталне-лабораторијске, демонстрационе и рачунске вежбе, израду домаћих задатака, праксу, израду и одбрану семинарских радова. Важна компонента студијског програма је и самостални рад студента на савлађивању предвиђених садржаја.

Трајање студија

Укупно трајање ових студија је 4 године (8 семестара), за које студент треба да стекне најмање 240 ЕСПБ.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Студент на четвртој години студија може уместо два изборна предмета са четврте године да изабере израду дипломског рада.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма је висококвалитетно образовање студената за успешно обављање основних академских и стручних послова у области физике који ће у својој области играти водећу улогу. Студијским програмом је обезбеђено стицање свих неопходних компетенција за образовање стручњака високо образовног профила.

Постојање оваквог студијског програма је потпуно оправдано и корисно за цело друштво, с обзиром на сврху савремене физике – разумевање физичких процеса и материје. Наиме, физичари су стручњаци који су неопходни у сваком савременом друштву јер представљају кључни елемент у развоју нових извора енергије, нових материјала, нових технологија…

Такође су неопходни у свим областима савремене науке и технике уопште. Заштита животне средине, савремена медицина, метеорологија, астрономија и астрофизика, савремено образовање, као и низ других области се не могу развијати без физичара. Штавише, физика, њени методи и модели данас налазе примену и у областима као на пример економија, берзанско пословање…

Стручњаци овог профила се школују да могу: извршити низ различитих основних физичких анализа, користити различите постојеће моделе, под руковођењем компетентнијих стручњака учествовати у развоју нових материјала, технологија, извора енергије…

Квалитетно академски образован физичар има широку лепезу могућности бављења својом струком као нпр. у научним и развојним институтима или развојним одсецима при многим фирмама, у контроли квалитета, у ваздухопловству, медицинској индустрији, у свим фирмама где су мерење и развој метода мерења неопходни, астрономским опсерваторијама, планетаријумима, болницама, школама, банкама, заводима за заштиту човекове околине, при владином сектору, уопштено у целокупној савремној индустрији…

На Природно-математичком факултету се образују стручњаци из природних и математичких наука те је сасвим природно да је постојање студијског програма физика потпуно у складу са основним задацима и циљевима Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Циљеви студијског програма

Примарни циљеви студијског програма јесу постизање академских и стручних компетенција из физике и савладавање вештина и метода за њихово стицање и даље усавршавање. Циљеви су и развој креативних способности и вештина за обављање свих облика развоја и примене физике.

Општи циљеви програма су да пруже окружење за стручно и лично усавршавање студената, да на занимљив и интелектуално изазован начин искористи методе за учење, да развију аналитичко, критичко и самокритичко мишљење и приступ у сврху решавања проблема.

Најважнији стручни циљ је да образује и оспособи стручњаке за рад у разнородним подручјима струке, стицање основног али и проширеног нивоа знања из теоријских и експерименталних принципа и метода. Крајњи циљ је да студенти на крају студија стекну одговарајуће квалификације а за које је неопходно да су:

  • показали знање у области на нивоу коришћења стручне литературе а које обухвата и аспекте који се ослањају на кључна знања из студија

  • у стању да професионално примене своје знање и разумевање

  • развили способности смишљања и одбране аргумената

  • развили способност решавања проблема унутар поља студија

  • развили способност прикупљања и тумачења потребних података

  • развили способност размишљања о релевантним друштвеним, научним или етичким питањима

  • у стању да о свом раду обавештавају стручну и ширу јавност

  • развили способности за наставак студија.

Стручни циљеви јесу да студентима буде пружено широко познавање:

  • математике и математичких метода, теоријске и експерименталне физике

  • примењене физике

  • структуре материје

  • основних принципа рада али и коришћења савремених апарата

  • прибора и инструмената, принципа мерења и обраде података

  • моделирања, комуникација и изградње правилних међуљудских односа тако да могу ефикасно комуницирати са осталим стручњацима са којима се сусрећу у пракси

  • разумевање основне улоге физике у савременом свету.

Студијским програмом су дефинисане и опште методе и стратегије за стицање компетенција:

  • за стицање знања и разумевање: Акумулирање знања постиҗе кроз предавања и разне облике веҗби и чија је сврха да продубе, појасне и истакну практични значај садрҗаја датих на предавањима.

  • опште способности (типа могућности анализе, решавања пробема, интеграције теорије и праксе, синтезе, …): Углавном се постиҗу предавањима пропраћеним различитим типовима веҗби у оквиру којих се решавају практични проблеми;

  • опште способности (типа способности комуникације кроз усмена излагања и писане извештаје, коришћење информационих технологија, способност рада у тиму или независно, интеграција и процена информација из различитих извора, ефективно и перманентно учење): Део ових компетенција се стиче и кроз стицање осталих компетенција. Ове компетенције се континуално развијају, надограђују и усавршавају кроз читав програм а посебно са порастом слоҗености семинарских радова и практичних проблема које студент треба да реши.

  • предметно-специфичне способности типа планирања решавања практичног проблема, коришћење лабораторијских метода за добијање података, анализа добијених података и њихова критичка обрада, припрема извештаја, презентација извештаја, ефективно коришћење рачунара у пракси: Постиҗу се махом кроз лабораторијске веҗбе али и израду семинарcких радова.

С обзиром да је и и оцењивање студената један од неопходних корака у стварању квалитетних стручњака за дату област, начини и методе оцењивања су дати за сваки предмет посебно.

Компетенције дипломираних студената

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

  • анализе, синтезе и предвиђање решења и последица
  • развоја аналитичког, критичког и самокритичког мишљења и приступа у сврху решавања проблема
  • развоја комуникационих способности и спретности, сарадње са уҗим социјалним и међународним окруҗењем
  • примена професионалне етике
  • перманентног учења и усавршавања
  • креативности
  • овладавање методима, поступцима и процесима истраживања
  • примене знања у пракси
  • рада у оквиру тима или независно
  • прикупљања и тумачења података
  • размишљања о релевантним друштвеним, научним или етичким питањима
  • овладавање методима, поступцима и процесима истраживања

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности и знања:

  • примене многих метода у физици
  • основа математике и нумеричке математке, теоријске и експерименталне физике, информатике
  • оспособљености за даље академско и стручно усавршавање
  • идентификације суштине процеса и критичко размишљање
  • коришћења постојећих модела
  • налажења и коришћења научне или стручне литературе уз употребу кључних знања из области студирања
  • професионалне примене знања и разумевања основа природе и начина истраживања у физици, основа модерне физике, најбитнијих експерименталних метода
  • рада под стручним руковођењем
  • познавања страног језика у сврху стручне комуникације
  • рада у свим врстама физичких и развојних лабораторија и опсереваторија
  • рада медицинских инструмената
  • једноставних модела атмосфере
Курикулум

Структура курикулума обухвата распоред предмета по семестрима, број часова активне наставе и број ЕСПБ бодова.

Опис предмета садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија, број ЕСПБ бодова, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке.

Овај програм такође садржи обавезне и изборне предмете.

Курикулум је конципиран тако да студент на након завршетка студија има најмање 240 ЕСПБ.

Изборни предмети на овом студијском програму су понуђени у одговарајућем семестру. Сваки изборни предмет се бира из одговарајуће групе изборних предмета понуђених у датом семестру. На месту где је предвиђен изборни предмет, студент мора изабрати макар један од понуђених предмета.

Студент врши избор предмета уз консултације са студентским саветником за изабрани студијски програм. Студентски саветник је по правилу из реда наставника.

Опције изборних предмета наведених у датом семестру (зимски или летњи) могу се изабрати само у одговарајућем семестру где су и понуђени.

До краја студија мора бити положена по макар једна опција за сваки изборни предмет. У оквиру изборних предмета Студент може бирати и предмете са других студијских програма ПМФ-a у Новом Саду а који нису сврстани у једну од група изборних предмета на овом студијском програму али у највећем укупном износу од 24 ЕСПБ-а.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Физика