Доктор наука – еколошке науке (3 године, 180 ЕСПБ)

Назив и циљеви студијског програма

Назив студијског програма докторских студија је Доктор наука – еколошке науке.

Циљ студијског програма је образовање и формирање доктора наука различитих ужестручних еколошких профила, оспособљених за самостални научно-истраживачки рад, управљање истраживачким тимовима и руковођење националним и међународним пројектима.

Врста студија и исход процеса учења

Исход процеса учења у оквиру студијског програма је обимно и комплексно еколошко фундаментално и практично знање, које обезбеђује самосталан научни рад, квалитетну научну комуникацију, коришћење научне и стручне литературе, идентификовање, анализу и решавање проблема из области екологије и сродних дисциплина. Стечени ниво знања обезбеђује формираним докторима наука примену у пракси и научно-истраживачком раду, као и преношење знања на млађе истраживаче (менторство).

Стручни, академски, односно научни назив

Завршетком овог студијског програма студент стиче академски назив Доктор наука – еколошке науке.

Услови за упис на студијски програм

Да би кандидат уписао докторске студије треба да има завршене основне и мастер академске студије или интегрисане академске студије екологије, односно сродних научних области. (минимум 300 ЕСПБ). Кандидати који су претходне нивое студија завршили из научних области сродних екологији треба да имају положене предмете из еколошких дисциплина и дисциплина релевантних за реализацију докторских студија у обиму од минимум 180 ЕСПБ, што ће бити евалуирано од стране Комисије за упис докторских студија. Студије могу уписати и кандидати који имају завршено високо образовање по прописима који су важили до доношења Законa. Докторске студије могу да упишу и кандидати који су завршили специјалистичке академске студије са стечених, минимум 360 ЕСПБ.

Комисија за упис докторских студија, након увида у конкурсну документацију, по потреби одређује кандидату одређен број допунских предмета које кандидат мора положити пре полагања предмета на докторским студијама, из програма основних и мастер студија екологије на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета (који не улазе у фонд ЕСПБ докторских студија) Начин бодовања и мерила за утврђивање редоследа за упис кандидата на студијски програм дефинисани су у оквиру табеле.

Структура студијског програма

Докторске студије Доктор наука – еколошке науке трају 3 године (6 семестара). Укупан број ЕСПБ је 180, по семестру је 30, а за академску годину 60.

Структуру студијског програма чини скуп обавезних и изборних предмета, чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања, компетенције и вештине за стицање дипломе трећег степена академских студија на студијском програму Доктор наука – еколошке науке. Докторске студије Доктор наука – еколошке науке се изводе кроз наставу предмета чији садржај и ЕСПБ су наведени у листи предмета, у оквиру Стандарда 5.  Студент може, уколико жели, да бира један изборни предмет са сродних студијских програма докторских студија које се реализују на Департману за биологију и екологију. Активна настава се реализује кроз теоријска предавања и студијски истраживачки рад. Настава се такође реализује кроз консултације са наставницима односно студентским саветником или ментором. Број бодова за сваки предмет одређен је у односу на постављене задатке које студент треба да обави како би остварио циљеве и исходe учења. У оквиру сваког предмета дефинисане су наставне активности релевантне за постизање циља и исхода предмета и време потребно за сваку наставну активност, тако да укупно радно ангажовање студената у оквиру датог предмета одговара броју бодова који припадају предмету.

Докторска дисертација је завршни део студијског програма. Докторска дисертација се пријављује и израђује током друге или треће године докторских студија, а укупно обезбеђује 90 ЕСПБ. У број ЕСПБ докторске дисертације укључен је рад на докторској дисертацији кроз Семинар 1 и Семинар 2, затим израда научног рада за објављивање у часопису са СЦИ листе (на којем је студент први аутор), као и сама израда и одбрана докторске дисертације. Поред рада на докторској дисертацији дефинисаног планом докторских студија и објављивања минимално 1 научног рада у часопису на СЦИ листи, студент има обавезу да објави и 1 научни рад у националном часопису категорије М50 или у часопису на СЦИ листи из области теме докторске дисертације, који садрже резултате добијене радом на докторској дисертацији и на којима је студент такође први аутор.

Сврха докторских студија Доктор наука – еколошке науке јесте да обезбеди континуирано и целовито образовање најбољих студенaтa у области екологије који показују интересовање за научноистраживачки рад. Циљаним одабиром курсева, као и њиховом комбинацијом, омогућуно је профилисање доктора наука различитих ужестручних, мултидисциплинарних и интердисиплинарних еколошких профила. Студенти ће кроз овај програм унапредити своје теоријско знање и савладати савремене научне методе у еколошким истраживањима у таквом обиму да их могу примењивати на свим нивоима потреба друштвене заједнице,  представњати стручном аудиторијуму и публиковати у рецензираним међународним и националним научним часописима.

Курикулум студијског програма је конципиран тако да студентима омогући стицање савремених и интегрисаних знања из екологије, која оспособљавају студенте за самостални научноистраживачки рад, вођење истраживачких тимова, руковођење националним и међународним пројектима, подстиче критичко и креативно мишљење развија способност за критичку евалуацију експеримената и доприноси развоју нових научних идеја и технологија.

Студијски програм конципиран је у складу са политиком квалитета Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду у области образовног и научноистраживачког рада. Реализација овог студијског програма заснована је на постојању компетентног наставног особља и постојању добре техничке подршке и опремљености факултета.

Циљ студијског програма докторских студија Доктор наука – еколошке науке је формирање високомпетентних научних радника различитих ужестручних еколошких профила, оспособљених првенствено за самостални али и тимски научноистраживачки рад. Студенти стичу највиши ниво знања и критичког размишљања, разумевања актуелних проблема и њиховог решавања, чиме постижу висок ниво научних способности академских вештина, што их квалификује за научноистраживачки и високо стручни рад. Студијски програм подстиче развој креативних оригиналних идеја и решења које су у области екологије посебан изазов јер се ради о великим природним системима. Обимно и комплексно еколошко фундаментално и практично знање треба да обезбеди будућем доктору наука компетенције за самосталан али и тимски научни рад, управљање и лидерство у истраживачким тимовима и руковођење националним и међународним пројектима, квалитетну научну комуникацију, примену знања у пракси, као и преношење знања на млађе истраживаче (менторство) и ширу друштвену заједницу. Очекује се да студенти стекну способност праћења и одабира релевантне научне литературе, уз процену њене научне вредности. На крају студија студенти треба да стекну највиши ниво способности разумевања и презентације научних информација везаних за механизме еколошких интеракција на свим нивоима.

Циљеви студијског програма су у сагласности са истим и сродним студијским програмима и савременим правцима развоја екологије у Европи и свету.

Циљеви студијског програма су у складу са основним задацима и циљевима Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду у погледу успешности у пољу образовања и научноистраживачког рада.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

• самосталног планирања и извођења научног рада
• рада у тиму
• разумевања и решавања практичних и теоријских проблема који проистичу током научног рада у оквиру научне области у којој су докторирали
• укључивања у рад у оквиру националних и међународних пројеката, као и способност тимског рада али и руковођења истраживачким тимовима и организацијама
• практичне примене стечених фундаменталних знања из екологије и сродних природних наука у научноистраживачком раду, са циљем развоја нових технологија и решења
• критичког логичног мишљења, формулисања претпоставки, извођења закључака и развој креативних идеја у циљу решавања проблема
• поштовања принципа етичког кодекса и добре научне праксе
• ефикасне научне комуникације
• научно засновану интерпретацију експерименталних података
• пласирања и публиковања различитих научних и стручних информација,
• допринос развоју нових знања у теоријској и апликативној екологији и науци уопште.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

• темељно познавање и разумевање процеса и закона у уже-еколошкој дисциплини у оквиру које су докторирали
• обједињавање стечених знања у циљу решавања конкретних проблема у научноистраживачком раду у области екологије у оквиру које су докторирали
• разумевање механизама и повезивање знања из области екологије и сродних области и практична примена у научном раду
• праћење научне литературе и савремених достигнућа у струци
• развоја академских и практичних вештина потребних за употребу у научном раду у области екологије
• коришћење информационо-комуникационих технологија ради развоја нових вештина, као и праћења и примене новина у струци.

Компетенције формираних доктора еколошких наука омогућавају студентима даљи професионални развој у научном раду, преношење знања на млађе истраживаче и примену знања у пракси кроз рад у привреди, јавном сектору и широј друштвеној заједници.

Ниво квалификације према НОКС-у који се стиче по завршетку студијског програма је осми ниво. Доктори еколошких наука поседују врхунскa тeoриjскa и прaктичнa знaњa у области еколошких наука, пoтрeбнa зa критичку aнaлизу експерименталних података и oригинaлнa истрaживaњa у области екологије и сродним областима, сa сврхoм прoширивaњa и рeдeфинисaњa пoстojeћих знaњa у нaуци и практичном рaду. По завршетку студијског програма студенти стичу вештину да примeњуjу нaпрeднe и спeциjaлизoвaнe академске вeштинe и тeхникe пoтрeбнe зa рeшaвaњe кључних прoблeмa у истрaживaњу и зa прoширивaњe и рeдeфинисaњe пoстojeћeг знaњa у науци, да примeњуjу вeштинe научне кoмуникaциje зa oбjaшњaвaњe и критику тeoриja, мeтoдoлoгиja и зaкључaкa, кao и да прeдстaве рeзултaте истрaживaњa у oднoсу нa мeђунaрoднe стaндaрдe и нaучну зajeдницу. Стиче се способност рaзвиjaња нoвих aлaта, методологија и патената рeлeвaнтних зa еколошке науке. Доктори еколошких наука стичу способност да сaмoстaлнo врeднуjу сaврeмeнe рeзултaтe и дoстигнућa у циљу унaпрeђeњa пoстojeћих и ствaрaњa нoвих мoдeлa, кoнцeпaтa, идeja и тeoриja у екологији, стичу инoвaтивнoст, нaучни и прoфeсиoнaлни интeгритeт и прeдaнoст рaзвojу нoвих идeja и прoцeсa кojи су у срeдишту кoнтeкстa рaдa или нaукe, крoз принцип критичке евалуације и сaмoврeднoвaњa свoгa рaдa и дoстигнућa, дизajнирaју, aнaлизирaју и имплeмeнтирaју истрaживaњa кoja чинe знaчajaн и oригинaлни дoпринoс oпштeм знaњу или прoфeсиoнaлнoj прaкси, упрaвљaју интeрдисциплинaрним и мултидисциплинaрним прojeктимa, тимовима и радним задацима у оквиру научно-истраживачог рада и да сaмoстaлнo пoкрeну нaциoнaлну и међународну сaрaдњу у нaуци и рaзвojу.