Пројекат GRASP из области вештачке интелигенције на ком раде истраживачи новосадског ПМФ-а, испуњава врло високе и прецизне критеријуме Фонда за науку, који финансира пројекте са јасним и одрживим циљевима, концептом и систематичном и добро осмишљеном методологијом рада.

Истраживање мора имати висок ниво научне изврсности, квалитета и иновативности, а пројекат „GRASP“ (Graphs in Space: Graph Embeddings for Machine Learning on Complex Data), се бави се проблемима представљања графова, односно мрежа, у „традиционалној“ форми података – табели, са посебним освртом на примену техника вештачке интелигенције. Графови, односно мреже, су један од најважнијих начина за схватање света који нас окружује. Тачке (чворови) графа могу представљати ентитете (нпр. људе), док везе (гране) између тачака изражавају неки однос или интеракцију (нпр. познанство) између њих. На тај начин се готово свака појава, од нивоа атома до нивоа галаксија, може моделовати у форми графа. С друге стране, једна од кључних операција која је доступна над графовима је њихова трансформација у „традиционалну“ форму података – табелу. У табели, ентитети су представљени редовима, док колоне означавају атрибуте који описују ентитете. Ако се вратимо на пример људи, атрибути који их описују могу бити име, презиме, висина, тежина, итд.

Област мапирања графова (енг. graph embedding) бави се начинима да се графови трансформишу у табеларни облик, што је важно јер омогућава примену „традиционалних“ табеларних техника вештачке интелигенције (прецизније, машинског учења) и анализе података за постизање увида до којих би било тешко или немогуће доћи директним посматрањем мрежа. На пример, применом опробаних табеларних техника на графу интеракција корисника Facebook-а можемо (1) класификовати кориснике у неке категорије од интереса, (2) индентификовати заједнице, (3) препоручити „пријатеље“ и (4) предвидети да ли ће два корисника интераговати у будућности.

Унапређење техника мапирања графова у овом пројекту омогућиће истраживачима и стручњацима из Србије и света да примењују технике машинског учења и анализе података у областима где то раније није било могуће или није давало задовољавајуће резултате, пре свега у научним истраживањима (нпр. биоинформатика, социологија, економија), али и у технологији и индустрији (нпр. предиктивна анализа енергетских, телекомуникационих и транспортних мрежа), образовању (нпр. аналитика заснована на подацима из система за електронско учење), и друштву уопште (нпр. подољшане/нове услуге сајтова друштвених мрежа, или чак нове врсте друштвеног умрежавања које раније нису биле могуће).

На пројекту ће се радити две године, предвиђен је буџет од преко 120 хиљада евра, а тим чини мешавина искусних и младих истраживача Природно-математичког факултета у Новом Саду, са акцентом на истраживаче у раној фази каријере. Сви су запослени на Департману за математику и информатику, на Kатедри за рачунарске науке и Kатедри за информационе технологије и системе. Руководилац пројекта је др Милош Радовановић, а у тиму су још: др Мирјана Ивановић, др Владимир Kурбалија, др Милош Савић, Бранкица Братић, Немања Милошевић, Душица Kнежевић и Александар Томчић.

[videopost id=“35356″]

Одобрени пројекти:

Шпанска фондација зe науку и технологију (FECYT) учествује у пројекту S4D4C project (Using Science for/in Diplomacy for Addressing Global Challenges), који подржава научну дипломатију као средство за оснаживање посвећености Европске Уније циљевима одрживог развоја (SDG).

Онлајн курс европске научне дипломатије има за циљ да учесницима обезбеди одговарајућу обуку, знања и увиде неопходне за разумевање и кретање кроз интерфејс европске научне дипломатије.

Обука је БЕСПЛАТНА и нуди 8 модула (који се могу завршити за 15 сати) а који студентима  пружају основне и специфичније садржаје о научној дипломатији и одговоре на питања – шта је то, ко су стејкхолдери, како се спроводи у Европској Унији, какви приступи постоје, које су неопходне вештине, као и увид у емпиријске студије случаја спроведене од стране „S4D4C“.

После успешно завршеног курса добићете  „S4D4C“ сертификат.

• Приступ обуци

Немачка спада у најомиљеније дестинације за студирање међу страним студентима. Онај ко жели да студира или истражује на неком немачком универзитету, сигурно има пуно питања.

DAAD годишње стипендира преко 100.000 немачких и страних студената и научника у целом свету. Самим тим он је највећа организација која стипендира међународну размену као и сарадњу међу високошколским институцијама.

Немачка такође нуди страним докторандима и научницима изврсне могућности за истраживање. Универзитети и више школе, државне и приватне вануниверзитетске истраживачке институције, као и велике организације које се баве финансирањем науке, као на пример Немачка заједница истраживача (Deutsche Forschungsgemeinschaft – DFG) и Немачка служба за академску размену (Deutscher Akademischer Austauschdienst – DAAD) подржавају научнике стипендијама или обезбеђивањем радног места.

Чак и индустрија која се бави интензивно истраживањем и средња предузећа имају интересантне развојне могућности за међународне истраживаче. Многе компаније блиско сарађују са универзитетима и истраживачким институцијама у примењеном истраживању и развоју.

• Осам најважнијих корака који воде ка успешном студијском боравку у Немачкој
• Информације о могућностима стипендирања DAAD-а за студенте, дипломце, докторанде и предаваче на високошколским институцијама, као и понуде других одабраних организација које пружају финансијску подршку
• Више информација о могућностима за докторанде и научнике