Престижно признање „Др Зоран Ђинђић“, које се у Војводини додељује седамнаесту годину за редом, уручено је 30. децембра 2020. године у амфитеатру Централне згради Универзитета у Новом Саду. Генерални покровитељ награда је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност, а организатор манифестације је Универзитет у Новом Саду.

Одбор Фонда „Др Зоран Ђинђић“ прошле године је једногласно усвојио предлог да награда „Др Зоран Ђинђић за младог научника и истраживача“, коју је добијао један научник, подели на три награде.

Овогодишњи лауреат Прве награде „Др Зоран Ђинђић“ за младог научника и истраживача је др Лука Стрезоски, доцент Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Лауреат Друге награде је др Миона Беловић, научни сарадник Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду.

Трећа награда „Др Зоран Ђинђић“ за младог научника и истраживача припала је др Марку Родићу, доценту Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Крај сваке године доноси прилику за сумирање резултата, сагледавање остварених планова и постигнутих циљева. Чини се да је у години на истеку већина активности била усмерена на борбу против вируса, али ми са поносом издвајамо резултате младог научника са Природно-математичког факултета – др Душана Јаковетића.

Др Душан Јаковетић, ванредни професор са Департмана за математику и информатику је добитник ПМФ награде која се од прошле године додељује за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Награда се додељује руководиоцу истраживачког тима ПМФ-а на пројектима међународне сарадње, који је остварио највећи финансијски допринос за Факултет. Интересантно је да је др Јаковетић ову награду добио и прошле године, а један је од ретких истраживача из наше земље који је донео чак пет престижних H2020 пројеката, финансираних од стране ЕУ. Истраживачки тимови ПМФ-а којима др Јаковетић руководи или фундаментално доприноси, тренутно реализију 6 пројеката у оквиру H2020 позива на тему великих података, машинског учења, сигурности и вештачке интелигенције.

Велико знање у овим областима, као и искуство у раду на научим пројектима, др Јаковетић преноси студентима Мастер програма примењене математике – наука о подацима, као руководилац овог студијског програма и професор. Компетенције др Јаковетића су допринеле и формирању новог мастер програма Вештачка интелигенција који је одабран на конкурсу Министарства просвете, науке и технолошког развоја и који ће се реализовати на ПМФ-у од октобра 2021. године.

Др Душан Јаковетић је данас ванредни професор на ПМФ-у; био је истраживач у Биосенс институту и последокторски истраживач на Високом техничком институту, Универзитета у Лисабону, Португалија. Да се ради о вансеријском научном потенцијалу, сведочи податак да је у периоду од 2008. до 2013. године похађао је докторске студије у оквиру двојног програма између Универзитета Карнеги Мелон (Департман за електротехнику и рачунарство), Питсбург, Пенсилванија, САД, и Високог техничког института у Лисабону, Португалија, где је радио и као истраживач сарадник и асистент у настави.

У мају 2013. године одбранио је докторску дисертацију са темом „Дистрибуирана оптимизација: алгоритми и брзине конвергенције“ на Универзитету Карнеги Мелон и Високом техничком институту у Лисабону. За своју докторску дисертацију је од Департмана за елетротехнику и рачунарство Универзитета Карнеги Мелон 2014. године добио награду за најбољу докторску дисертацију „А. Г. Милнес“, а од истог Департмана 2012. године добио је и признање „Claire, MM 1965, and John Bertucci, E 1963, TPR 1965, Fellowship in Engineering“.

Добитник је специјалне награде „Др. Зоран Ђинђић“ за изузетан допринос науци младих научника за 2017. годину. Области истраживања др Јаковетића су дистрибуирана оптимизација, учење и процесирање информација. Објавио је преко 50 научних радова у међународним часописима и на међународним конференцијама, са укупном цитираношћу преко 1400 према сервису „Google scholar“.

На Kонкурсу Министарства просвете, науке и технолошког развоја за избор нових мастер студијских програма из области вештачке интелигенције, награђен је предлог Департмана за математику и информатику, новосадског Природно-математичког факултета.

Врло значајан услов конкурса је био да установа има наставнике и сараднике са релевантним компетенцијама за извођење наставе, као и могућност да у реализацији наставе, поред наставника и сарадника, учествују и стручњаци из привреде. С обзиром на то да ове услове новосадски ПМФ беспрекорно испуњава, имајући у виду научни кадар признат у светским оквирима као и дугогодишњу успешну сарадњу са привредом, од наредне школске године, наш факултет ће на овај актуелан и перспективан мастер програм уписати 40 студената, од којих ће пола имати могућност да буде на буџету.

Овај мастер курс ће допринети напретку вештачке интелигенције у нашој држави, а без сумње је да ће допринети развоју многих вештина за послове будућности. Програм је осмишљен са нагласком на практични аспект рада кроз многобројне обавезне пројекте јер је крајњи циљ да студенти по завршетку буду оспособљени за практичан рад у привреди у области вештачке интелигенције.

Вештачка интелигенција је једна од области која има највећи потенцијал у перспективи, те је зато прошле године усвојена Стратегија за развој вештачке интелигенције у Републици Србији до 2025. године, којом је планирано успостављање два мастер академска програма из области вештачке интелигенције до краја 2021. године.

Поносни смо што је први такав програм осмишљен баш од стране научника Природно-математичког факултета у Новом Саду. Подсећамо, ПМФ је још пре четири године увео двогодишње мастер студије „Big Data“ (Примењена математика – наука о подацима), са два изборна модула – аналитика на подацима и рачунарство високих перформанси.

Иначе, вештачка интелигенција је почела да се развија пре неколико деценија са периодима успона и стагнација да би у првим годинама ове деценије кренуо нагли развој и ширење примене захваљујући продорима у области дубоких неуронских мрежа, све веће количине доступних података погодних за машинско учење, као и све веће доступности микропроцесора погодних за обимна нумеричка израчунавања. Вештачка интелигенција има карактеристике технологије опште намене, попут парне машине, железнице или електричне струје, јер њена примена прожима све области привреде и друштва и у многим од њих уноси револуционарне промене.

Сваког тромесечја, Antibodies.com нуди грантове за путовања у износу до 500 евра као помоћ у покривању трошкова учешћа на конференцијама. Ови грантови за путовања отворени су за студенте докторских студија, руководиоце лабораторија и пост-докторске кандидате из академских истраживачких институција широм Европе. Грант је намењен покривању трошкова регистрације, смештаја и путовања на конференције по избору.

Да бисте створили шансу да добијете грант, једноставно попуните онлајн пријаву; укључујући и резиме вашег истраживања или апстракт за конференцију.