Дијалог култура 29.03.2015.

Тема: БОТАНИКА ОД АНТИЧКИХ ВРЕМЕНА ДО ДАНАС

Теофраст, Аристотелов ученик коме је Стагиранин поверио да после његове смрти руководи Ликејем и оставио му у наследство своју библиотеку – сачинио је почетком трећег века пре наше ере Историју биљака и Порекло биљака.

Корени данашње ботанике настаће много касније. Везују се дело Systema Naturae творца модерне систематизације шведског ботаничара и зоолога Карла фон Линеа из 18. века.

Мирјану Крстивојевућ Ћук, асистенткињу и докоторанткињу на Катедри за ботанику Департмана за биологију и екологију ПМФ у Новом Саду питамо шта карактерише савремену науку о биљкама. Али интересује нас и човеково бављење биљкама пре Теофраста и после њега све до Линеа и шта је све утицало на то да ботаника постане наука и како су такозване „науке живота“ утицале на њен развој. Како су њеном развоју допринели микроскопска посматрања и почеци експерименталне биологије 17. и 18. века, а како Дарвинова теорија еволуције?

Мирјана Крстивојевић Ћук у емисији говори и о ботаничарима чије је дело уткано у формирање науке о биљкама у дисциплину каквом је данас познајемо. Питамо је и о правцима развоја ботанике данас, као и о томе зашто је математика важна за ову дисциплину и како се примењује.

Ову младу научницу упознали смо у прошлом издању Дијалога култура када нас је трагом својих докторских истраживања о сукцесији вегетације Делиблатске пешчаре провела Пешчаром од леденог доба до наших дана и кроз све промене које су се одвијале интервенцијом човека и упознала нас са подухватима које је неоподно предузети да се ово природно добро непроцењиве вредности ревитализује.

Надовезујући се на то, последњи блок ове друге емисије посвећен је и другим значајним актуелним пројектима и истраживањима у које је укључена, као што су пројекат Владе Републике Србије, Министарства за науку и технолошки развој „Биосенсинг технологије и глобални системи за континуирана истраживања и интегрисано управљање екосистемима“, затим пројекат „Мониторинг промена степске вегетације услед измењеног хидричког режима у СРП Тителски брег“, као и „Стања зељасте флоре у шумама врбе у СРП Ковиљско-петроварадински рит“ и „Распростирање рода Seseli у Војводини“.

Мирјана Крстивојевић Ћук ради на релализацији наставе на предметима: Лековите биљке, Ботаничке збирке у настави биологије, Економска ботаника, Алергене биљке и санација, Систематика биљака. Повремено је ангажована и на реализацији теренске наставе за студенте биологије и екологије, као и приликом манифестације Ноћ биологије и као гостујући предавач у школи лековитог биља.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Сабина Недић