Дијалог култура 11.01.2015.

Тема: СУСРЕТ И СУКОБ С НАУКОМ – Друга емисија

Повод: Истоимена књига Зорана Л. Ковачевића у издању Академске књиге Нови Сад

„У доба доминације религије човек је веровао да има извесних граница које он не сме против Божије воље да пекорачи. Међутим, човек је прешао те границе“, пише академик Зоран Ковачевић, председник Огранка САНУ у Новом Саду, у књизи Сусрет и сукоб с науком и наставља: „Он одавно нема осећење да постоје границе које не сме да прекорачи у сазнању и чињењу. То је настало у доба просветитељства када је одбачена теолошка слика света. Понети успесима науке пошло се од идеје напретка, слободе, аутономије, једног оптимистичког прогреса и хуманизма. Очекивало се да ће развојем науке и технике бити више прогреса и у моралној и етичкој сфери; да ће се повећати не само материјално благостање него и људска срећа. Није се уопште могло замислити да ће то довести до ситуације у којој не само да су благостање и срећа у питању, него је у питању нешто много елементарније, а то је опстанак човечанства.“

С тим у вези Ковачевић посебно указује: „Али нису само филозофи ти који говоре о опасности науке и знања. Њима се придружују и неки научници. Британски астроном Мартин Рис у књизи Наш последњи век, у којој се аутор пита да ли ће људски род преживети 21. век, каже да наука више него икада пре, напредује на основу далеко непредвидљивих и потенцијално опасних образаца. Напретком технологије расте опасност нестанка цивилизације. И тако смо после више хиљада година у истом или још већем стаху од знања. Нестанак цивилизације предвиђа се од њеног настанка. Разлика је у томе што антички човек није имао јасну представу шта би био узрок те катастрофе док се данас предвиђања заснивају на реалним претпоставкама. Зато исти научник упозорава: ’Неопходно је да држимо на оку и пратимо потенцијално смртоносно знање’. Сходно томе Ајнштајн је још пре много година саветовао: ’Примена науке мора бити пропорционална нашем незнању. Јер то је време за стрпљење и опрезност“, пише Ковачевић.

Сусрет и сукоб с науком академика Зоран Ковачевића, поводом његове истоимене књиге у издању Академске књиге Нови Сад, тема је мог разговора с њим у две емисије. У првој, тежиште је било на питањима: Шта је истина? Шта је реалност? Шта је знање? Шта утиче на формирање слике света? Где се сусећу а где раздвајају схватања тврдих наука и погледи представника духовне културе, религије, филозофије, етике, хуманистичких и друштвених наука?

У другој емисији говоримо, између осталог, о коренима скептицизма према науци, о примерима редукционизма, вулгаризације и злоупотребе науке, о науци и политици, о науци и религији, о етици и о релацији наука и етика и да ли научници могу да предвиде потенцијалне опасности за човечанство, те да ли је њихова обавеза да на то указују.

Разговарамо и о часопису Анали Огранка Српске академије наука и уметности у Новом Саду, које је академик Ковачевић покренуо пре десет година и чији је главни и одговорни уредник.

Зоран Ковачевић председник је Огранка Српске академије наука и уметности у Новом Саду. Последњи блок посвећен је његовом сазнајном и научном путу и научном опредељењиу према биохемији, молекуларној биологији и генетици у време када су те дисциплине тек почињале да се развијају код нас. Ковачевић је аутор преко двестотине радова и аутор уџбеника и практикума биохемије и молекуларне биологије и монографија: Молекулана организација и функција митохондрија, Еволуциони и функционални аспекти малигне астерације ћелија, Ентропија и биоенергија, Малигне неоплазме – генетски или епигенетски феномен.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља