Дијалог култура 28.12.2014.

Тема: СУСРЕТ И СУКОБ С НАУКОМ – Прва емисија

Повод: Истоимена књига Зорана Л. Ковачевића у издању Академске књиге Нови Сад

Сусрету и сукобу с науком академик Зоран Ковачевић, председник Огранка САНУ у Новом Саду, посветио је најновију књигу.

Поимање стварности, истине, знања и пре свега научни метод Ковачевић издваја као најзначајније параметре за сагледавање места сусрета и сукоба с науком и анализира их сагледавајући истовремено и природне науке, односно оно што се често назива тврда наука и душтвене и хуманистичке дисциплине, односно меке науке, не изостављајући ни религиозна тумачења и погледе на њих.

Поглавље Сусрет с науком аутор је посветио следећим потпоглављима: Наука је освојила свет али не и људско срце, Рађање и карактер научне мисли – наука старих Хелена, Коперниканска револуција, Френсис Бекон и утемељење научног метода, Антагонистички концепти филозофије природе – детерминизам и случајност, Утицај науке на савремени поглед на свет – Дарвинова теорија еволуције, Истина и стварност – да ли их можемо спознати? Здраворазумска и научна истина, Путеви сазнања или раст знања – Наслеђено знање, Акумулација нових информација и знања после рођења – Стечено знање, Објективно знање као аутентичан извор истине, Научни метод као пут ка објективном знању, Научне хипотезе и теорије, Да ли су непроверљиве хипотезе научне? Комплексни и хаотични свет.

У поглављу Сукоб две културе – хуманистичке и научно-техничке, Ковачевић своја разматрања систематизује у следећа потпоглавља: Појава антагонизма према науци, Покушај да се методе природних наука примене на друштво, Ограничења редукционистичког научног метода, Да ли се реалност и објективност како их тумаче природне науке могу применити на хуманистику?

Поглавље Наука и поезија садржи следећа потпоглавља: Дуализам духа и тела, Непријатељски однос науке према природи, Сусрет поезије и науке, Трагање за истином у уметности, Да ли наука и уметност имају нешто заједничко?

У поглављу Наука и политика, Ковачевић сагледава следећа питања: Политика као антитеза науци, Однос научно-техничке интелигенције према политици, Карактер политичке истине, Морал у политици, Медији у политици, науци и друштву, Феномен вође у политици, Трагање за друштвено-политичким системом, Глобализација се шири на крилима научно-техничког напретка, Научно-технолошки прогрес је у основи доминација Запада, Појава антиутопија.

Из поглавља Наука и етика издвајамо питања о добру и злу, о утицају науке на етику, о научним открићима која су имала најснажнији утицај на морал и етику, о примерима редукционизма и злоупотребе науке, као и елементе Дарвинове теорије који су имали утицај на морал и етику те покушаје научног доказа о постојању расне неједнакости. Ово поглавље обухвата и етичке дилеме које су настале открићима у домену молекуларне генетике и технологија манипулације генима и репродукцијом, технонауку и улогу научника у имплементацији етике будућности.

Посебно поглавље посвећено је науци и религији.

Са професором Ковачевићем разговарам у две емисије.

У првој тежиште је на питањима: Шта је истина? Шта је реалност? Шта је знање?

Шта утиче на формирање слике света?

Где се сусећу а где раздвајају схватања тврдих наука и погледи представника духовне културе, религије, филозофије, етике, хуманистичких и друштвених наука?

Да одговори нису једнообразни ни сводиви односно да одговори ни када је о природи реч нису општеважећи, најилустративније говоре указивања професора Ковачевића о понашању биолошких система. Пишући о путевима сазнања и расту знања он посебно осветљава чињеницу да су биолошки системи у суштини информатички системи у којима је кумулирана огромна количина информација информација. Код њих не важи Други закон термодинамике, односно спонтана тенденција природних система да се крећу ка постизању све већег нереда, све веће ентропије и апсолутне неравнотеже. Биолошки системи декодирају хаотичне појаве с којима се срећу у околини, јер живот ствара ред, као да се одупире свеопштој ентропији у неживом свету или универзуму, објашњава Ковачевић и додаје: „У таквом једном несређеном и, да тако кажем, хаотичном систему, који се и хаотично креће, живи организам се сналази на бази информација које је сакупио и у том систему ствара одређени ред да би могао да му се прилагоди. У супротном случају живи системи не би могли да се прилагоде и опстану у једној таквој средини која је веома често негостољубива према њима.“

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Војислава Вукеља