Дијалог култура 14.12.2014.

Тема: НАУКА И САВРЕМЕНО ДРУШТВО – Друга емисија

Дунавска стратегија, један од европских макрорегионалних пројеката, те наука и макрорегионалне политике, затим сарадња са факултетима и научим центрима далекоисточних и средњеисточних земаља чији је развој у успону са све значајнијим местом у међународној начној заједници, као и актуелности експеримената у CERN-у у чијем раду је нуклеарни физичар проф. др Мирослав Весковић, ректор Универзитета у Новом Саду, укључен од 1989. године, централна су питања мог разговора с ректором Универзитета у Новом Саду у наставку нашег разговора на тему наука и савремено друштво.

„Европа развија у последње време макрорегионалне политике које имају задатак да повежу поједине земље, поједине регионе и да истовремено решавају одређене проблеме који најчешће не стају на границама. Питање поплава, питање загађења или неке сличне ствари не можете да зауставите на националној граници и да кажете – то функционише довде а преко тога не функционише. То је један од разлога формирања одређених макрорегионалних политика. Тренутно, дакле у садашњости и некој блиској будућности имамо или ћемо имати четири макрорегиона у Европи која су настала или која настају због решавања одређених проблема. Један је простор око Балтичког мора, који је у великој мери настао због еколошких проблема Балтичког мора, други је Дунавски макрорегион који обухвата 14 земља, трећи је Јадранско-јонски регион и четврти је Алпски регион“, објашњава пофесор Весковић. Србија је део и Дунавског региона и биће део Јадранско-јонског макрорегиона и на тај начин бићемо укључени у обе макрорегионалне стратегије, каже он. „Све ове макрорегионалне политике које сам поменуо заправо усмерене су не само према земљама Европске уније, него и према земљама које нису у овом тренутку чланице ЕУ.“

Весковић, који је 2010-2011. био председавајући, а сада је члан председништва Дунавске ректорске конференције која обједињује 75 универзитета и два и по милиона студената, у емисији, између осталог, говори и о Приоритету 7 Дунавске стратегије, а чији је координатор. Приоритет 7 подразумева друштво засновано на знању и пројекте који се односе на развој високог образовања, науке и информационокомуникационих технологија.

Интересује ме и које актуелно питање професор Весковић издваја као физичар, али и једно од оних најзначајнијих које друштво ставља пред науку. Између осталог, каже: „И тамна материја и тамна енергија су нас свакако изненадиле и још увек немамо јасан одговор заправо о чему се ту ради и тако даље и верујем да ће анализа резултата из Великог хадронског сударача дати одређене одговоре на нека питања, на неке могућности шта су тамна материја и тамна енергија, али још увек чини ми се да имамо пуно ствари пред собом да разрешимо што се тога тиче. Друга тема је питање енергије, питање добијања енергије, питање адекватног коришћења енергије. Мислим да ту ни физика ни неке друге гране нису дале свој коначни одговор. Читав низ нових технологија се налази пред нама. Имам утисак да сам за ових тридесетак и нешто година научио то да нема нерешивог проблема. Само је питање колико ће му се времена и финансија и људи и укупног ентузијазма посветити.“

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља