Дијалог култура 30.11.2014.

Тема: НАУКА И САВРЕМЕНО ДРУШТВО – Прва емисија

„Дуго времена веровали смо сви заједно да ће нас технолошки развој, технолошке иновације, а под тим смо најчешће подразумевали да ћемо направити нови рачунар, нов мотор, нови аутомобил, нови воз, нови електромотор итд. да ће нам то решити све проблеме. Чини ми се да одговор је: Не, нисмо били у праву“, указује нуклеарни физичар, проф. др Мирослав Весковић, ректор Универзитета у Новом Саду и наставља: „И оно што морамо данас да у великој мери размишљамо то је да душтвене науке морају да дају свој једнак допринос развоју човечанства, па и развоју наше земље, као што је то пред техничким и природним наукама, а то истовремено значи да питање друштвних иновација мора бити стављено на сто на исти тако важан начин као што је стављено на сто питање технолошких иновација. Ми се трудимо да направимо одређене технолошке помаке, али ти технолошки помаци уколико друштво као целина не направи одређене промене, чини ми се да неће бити ефикасни као што су показали да у претходном периоду. Без обзира што смо драматично напредовали, нисмо решили велики део питања човечанства. Укључујући оно што смо напоменули на почетку, да је одговор био прави, ми данас не би морали да причамо о циљевима одрживог постојања човечанства.“

Наука и друштво нераскидиво су повезани, поготово данас када друштво тражи одговоре од науке за питања о судбини човечанства.

С друге стране, као што је то одувек било, научна мисао неодвојива је од фундаменталних питања о свету, његовој природи и законима, као и о техничким и технолошким могућностима. Нови домети сазнања, нарочито они који револуционишу науку мењају човеков поглед и на саму науку и сопствени развој. При томе, на развоју информационих комуникационих технологија највидљивије се прати утицај знања на развојне правце друштва.

О науци и савременом друштву с нуклеарним физичарем професором Мирославом Весковићем, ректором Универзитета у Новом Саду разговарам у две емисије. У овој првој тежиште разговора је на Циљевима одрживог развоја које УН треба да донесу 2015. и на питању колико је данас наука у служби друштва, а колико је друштво окренуто према оном новом што у сваком времену из научних истраживања израста. Чућемо и шта се очекује од доба знања, као и шта се подразумева под економијом знања.

Између осталог, професор Весковић закључује: „Један од одговора који су озбиљна демографска истраживања понудила и врло јасно тврде да он јесте један од правих одговора на проблеме који могу да задесе човечанство у некаквој блиској будућности јесте образовање. Образовање на свим нивоима, говоримо и о основној школи и о средњој школи, наравно и о терцијарном образовању односно одговарајућем академском образовању, па и о науци, јер они заправо у великој мери утичу на то како се човечанство односи према ресурсима“.

Када је реч о Универзитету у Новом Саду, између осталог, професор Весковић каже: „Данас Универзитет у Новом Саду има плејаду младих људи између тридесет и четрдесет година који су врхунски истраживачи. Ми смо до сада доделили десет Ђинђићевих награда најбољим младим истраживачима у Аутономној покрајини Војводини. Свих десет тих истраживача су и даље на Универзитету у Новом Саду, свих десет су најбољи истраживачи на Универзитету у Новом Саду и носиоци су у истраживачком смислу и не само у истраживачком, него и у наставном и, рекао бих, и у неким другим аспектима, и то је велика ствар.“

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља