Дијалог култура 18.05.2014.

Тема: КАРНЕВАЛИ, КУЛТУРНА АНТРОПОЛОГИЈА И АНТРОПОЛОГИЈА ФОЛКЛОРА – Прва емисија

Учешће Србије на Изложби традиционалних словенских карневала у Паризу у Унесковој згради води нас до дијалога култура и традиција кроз маске и ритуале и поруке које они носе, не само кроз европски и светски простор него и кроз све векове првих идеја у којима они насташе. Тим поводом гост емисије је: др Весна Маријановић, ванредни професор на Новој академији уметности Европског универзитета у Београду, начелница Одељења за проучавање народне културе у Етнографском музеју у Београду, две деценије и кустос у Музеју Војводине за збирке предмета уз обичаје и друштвеног живота.

У тексту „На крају и на почетку карневал“ др Весна Марјановић указује: „Иако је својим пореклом и постојањем везан за античке ритуале посвећене буђењу вегетације и истеривању зла, карневал је форуму и садржај добио у средњем веку када су се на аграрне култове надградили култови покојиника, тј. предака. Чињеница је да ће мало ко данашње секуларне и сликовите карневале повезати с култовима предака и душама умрлих. Међутим, у граничном времену, какво је сусрет зиме и пролећа у античком, а потом и у раном средњем веку све до ренесансе, поштовање предака и намењивање дарова прецима део је уобичајене структуре мишљења и понашања заједница у обредима феудалног друштава. У тим оквирима инкарнација покојника и њихово присуство у овоземаљском свету одигравали су се једном годишње, на прелазу зиме у пролеће. Бића из оног света, тј. подземља, својим присуством кроз маскиране и трансформисане али стварне ликове требало је да допринесу заштити и напретку како колектива тако и појединаца с једне стране, али и да одређеним поступцима утичу на развијање плодности вегетације, аграра, на другој страни.“

Др Марјановић такође указује на то да је у средњем веку и у време ренесансе у већини земаља римокатоличке Европе смеховна култура заузимала веома значајан и озбиљан положај. Стајала је у супротности са тадашњим мистицизмом и догматизмом еклезиастичке културе ригидних односа који су владали у политичким и црквеним структурама. Позивајући се на Гуревича она наглашава да се инверзија карневалске културе гради на фантазијама средњовековног човека западне и медитеранске, латинске цивилизације, у којима се бришу све границе између могућег и немогућег, између лепог и ружног, између обичног и комичног. Она такође говори и о средњовековном контексту гротеске, која је све више постајала садржај карневала, а који је све више био усредсређен на друштвени поредак, на слојевитост борбе незадовољних. Указујући на разлике маски, маскирања, ритуала и њихових порука у традицијама различитих култура и народа у Европи она указује на то да почетком 19. века настаје карневал који је дао облик савременом европском, светком карневалу, а чији је симбол карневал у Венецији.

У дводелном мини серијалу о карневалима, настојаћемо да се упознамо са специфичностима маски и ритуалима у Србији и да докучимо тајну актуелности карневала и култрне антропологије и антропологије фолклора у савременој цивилизацији и посебно у политици европског култуног диверзитета, као и тајну свих слојева и комплексне генезе настанка карневала и његовог развоја кроз време и различите културе и поднебља, те интеракције и дијалоге култура кроз карневалске свечаности које у новије време настају.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Момчило Ђурђевић и Влада Ракић