Дијалог култура 06.04.2014.

Тема: БЕЖИЧНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ – Друга емисија

Модерна теорија кодовања, digital fontain codes, мрежно кодовање, бежичне сензорске мреже, телекомуникације и енергетика, информационе комуникационе технологије и концепти образовања

Теорија информација, теорија кодовања и примене на пренос видеа су кључне области научног рада професора доктора Дејана Вукобратовића са Факултета техничких наука у Новом Саду. У овој другој емисији о бежичним комуникацијама Вукобратовић говори о најактуелнијим питањима из ових области, о digital fontain codes – фонтана кодовима и о концепту мрежног кодовања, који има потенцијал да из корена промени начин на који се информације преносе интернет мрежом са великим бројем корисника. Сазнаћемо и о модерној теорији кодовања уопште, као и о класичној теорији кодовања, која јој је претходила, која је обележила развој бежичних комуникација од четрдесетих до деведесетих година прошлог века и за коју Вукобратовић истиче да је основна идеја била потреба да се дизајнирају кодови као математички објекти који имају неке савршене особине, веома добре особине које су потребне, али се мало мање водило рачуна о томе како ће то бити декодовано, шта је оно што морамо урадити на пријему.

Вукобратовића, као руководиоца групе која је са Факултет техничких наука у Новом Саду укључена у пројекат ADVENTAGE, један од пројеката Европске уније у области комуникација и обраде информација односно сигнала са применом у будућој паметној енергетској мрежи ради праћења потрошње у реалном времену преко паметних бројила, питамо за актуелности и у области паметних енергетских мрежа. Он указује: „Генерално, електрична мрежа која производи струју и нама је доноси до куће је веома мало еволуирала у протеклих сто година, од Тесле пактично, тако да је заснована на неким принципима који драстично могу да се промене ако се читава мрежа обогати информационо-комуникационим технологијама, ако јој додате и ту компоненту, а то је прикупљање информација, реална обрада информација, комуникације у реалном времену и слично, то онда омогућује да ви додајете у ту мрежу мање генераторе, што је данас доста тешко, и они имају велике проблеме са тиме, управо ти ветропаркови, будући корак би били и аутомобили на електрични погон који, када их укључите у струју, могу и да враћају енергију мрежи, онда имате и неке мале микро генераторе итд. Е сад, то све уклопити у мрежу, а да мрежа остане стабилна, то је јако велики проблем који практично без те обраде информација и комуникација у реалном времену не може да се уради и отуда велики интерес да се телекомуникације и енергетика приближавају једни другима. Ми смо то препознали и направили смо тај пројекат, односно предложили смо га Европској унији и тај пројекат је добио финансирање. Води га Универзитет у Единбургу, а укључује још четири универзитета у Аубургу у Данској, у Новом Саду и у Севиљи и један истрживачки иститут за телекомуникације у Барселони. То је једна врста комбинације група које се баве енергетиком односно електроенергетским системима и телекомуникацијама.“

Интересује нас и научна биографија професора доктора Дејана Вукобратовића као и његово мишљење да ли има основа да се у будућности мења концепт образовања, имајући у виду могућности које пружају информационе технологије.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторке: Сабина Недић и Војислава Вукеља