Дијалог култура 22.12.2013.

Тема: ИСТОРИЈА ФИЛМА И ТЕХНОЛОШКИ И СОЦИОКУЛТУРНИ КОНТЕКСТ – Друга емисија

„Прва филмска школа везана је за специфичну идеолошку револуционарну ситуацију. Прва висока школа је ВГИК (Сверуски Државни Универзитет за Кинематографију) у Москви, основан 1919. Лењин, конкретно, и бољшевици врло брзо су препознали огроман пропагандни потенцијал филма,“ указује професор Александар Давић говорећи о првој и чувеној филмској школи и достигнућима и доприносима најзначајнијих редитеља такозване совјетске монтажне школе. О њој објашњава: „У Русији пре 1919. постојала је права филмска индустрија са продуцентима, филмским звездама, редовном филмском производњом што је све битно за развој једне кинематографије, међутим та стара етаблирана гарда углавном се определила за беле и они су емигрирали. Једно време задржали су се у Одеси коју је држала Бела гарда, али врло брзо су се разишли по Европи. Нова револуционарна власт схватила је да јој је филм веома потребан и да им је јако потребно да одшколује нову генерацију. Део људи из претходног естаблишмента остао је и преко њих је покренута заправо та школа која је чувена и по првим професорима. Један од првих професора је Лев Куљешов који је радио врло битне експерименте са монтажом, иначе је био врло млад, не знам да ли је имао пуних двадесет година када је почео да ради а међу његовим студентима ће чак бити и будући великан и једно од најзвучнијих имена у историји филма Сергеј Ејзенштајн или исто тако велики совјетски редитељ Всеволод Пудовкин.“

У овој другој емисији мини серијала о историји филма Давић говори о настанку и развоју академија за филм у корелацији са технолошким открићима и њиховим унапређењем и истовремено у корелацији са друштвеним, историјским и културним контекстом, затим о развој кинематографије у нас, као и новим медијима и њиховим интеракцијама и интеграцијама.

У последњем блоку с Александром Давићем разговарам и о његовој стваралачкој биографији сатканој од многобројних филмова и видео остварења за које је добио награде и признања, не само за режију него и за сценарио. Међу њима је и дугометражни филм „Журка“ који је овенчан наградом за најбољи српски филм у Паризу 2006. и наградом за најбољи сценарио за дугометражни играни филм на Фестивалу филмског сценарија Врњачка Бања 2005. „Ми као редитељи имамо основу за писање сценарија јер се бавимо и драматургијом, међу осталим стварима, међутим то је занат за себе“, каже Давић и додаје: „Већину књига које купујем су о сценаристици, чак сам почео да их скупљам, пуно радим на томе да оштрим занат и не иде ми лоше. У задње четири године сам чак два пута добио подршку за развој сценарија. Оно што тренутно могу да радим су кратки играни филмови. Ја их и пишем и режирам и монтирам.“ Код нас се до дугачког филма веома тешко дође, закључује Давић.

Александар Давић редовни је професор на Академији уметности у Новом Саду где има класу режије и на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду где предаје дигитални видео.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Момчило Ђурђевић