Дијалог култура 13.10.2013.

Тема: ИСТОРИЈА АСТРОНОМИЈЕ – Друга емисија: АРХЕОАСТРОНОМИЈА И АСТРОНОМИЈА У КУЛТУРИ; ТЕЛЕСКОПСКА ЕРА У АСТРОНОМИЈИ, ОПСЕРВАТОРИЈЕ У СВЕТУ, БУДУЋНОСТ УНИВЕРЗУМА

Историја астрономије од орфејских учења до наших дана тема је мини-серијала и разговора с професором др Миланом Димитријевићем. У прошлој емисији сагледали смо какав је био поглед на универзум у орфејским химнама из дванаестог века пре наше ере у којима се налазе прве идеје о геоцентричној слици света. Говорили смо и о древним грчким филозофским учењима која су се на њих надовезала.

Управо због тога ову емисију започињемо разговором о археоастрономији, новој дисциплини у астрономији којом се, међу најужим областима интересовања, професор Димитријевић такође бави и коју предаје на докторским студијима Астрономије на Математичком факултету у Београду. Та дисциплина зове се још Астрономија у култури.

Надовезујући се на претходну емисију, у којој смо обухватили историју астрономије до Галиелеја, у другом блоку говоримо о телескопској ери. У оквиру тога, између осталог, незаобилазна су и питања: Када се каже да је астрономија добила потпуно нови развојни правац почев од Галилејевих осматрања неба телескопом – шта то у појединостима значи, пре свега за поимање универзума данас? Како се развијала астрономија у савременој телескопској ери? Коју слику света сада видимо? Које време видимо? Какву будућност универзума наслућујемо?

Такође ме занимају Димитријевићева научна биографија и његова промишљања о астрономији, као и искуства у сарадњи са страним опсерваторијама.

У последњем блоку чућемо стихове из песничке збирке професора доктора Милана С. Димитријевића, као и стихове из антологије „Космички цвет“ коју је приредио.

Професор Милан Димитријевић дипломирао је астрономију 1972. године и физику 1973. Докторирао је 1978. Радио је у Институту за физику и Институту за примењену физику. У Астрономској опсерваторији Београд радио је и публикација Астрономске опсерваторије у Београду од 1987. до 2002, затим председник од 1984. а од 1994. до 2002. био директор. Био је главни уредник Serbian Astronomical Jurnal Астрономског друштва Руђер Бошковић од 1982. до 2004. и главни и одговорни уредник часописа Васиона, од 1985. до 2004. председник је Друштва астронома Србије од 2008. Био је Савезни министар за науку, технологију и развој од 1993. до 1994, члан је Управе Евро-азијског астрономског друштва и Европског астрономског друштва. Године 2013. био је гостујући професор на Мастер студијима астрофизике у Падови. Објавио је око 200 радова у међународним научним часописима који су цитирани више 2000 пута. Објавио је неколико књига и коаутор је средњошколских уџбеника астрономије. Снимио је десетак научно-популарних телевизијских серија из астрономије. Објавио је књигу својих песама и једну антологију стихова о космосу „Космички цвет“. Члан је удружења књижевника. Главне области његовог научног интересовања су: звездани спектри, атомски и молекуларни сударни процеси и њихов утицај на спектралне линије, астро-информатика и историја и филозофија астрономије.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг