Дијалог култура 29.09.2013.

Тема: ИСТОРИЈА АСТРОНОМИЈЕ ОД ОРФЕЈСКИХ УЧЕЊА ДО ДАНА – Први део

На представљању превода Галилејевог Дијалога о два главна система света у Огранку Српске академије наука и уметности у Новом Саду проф. др Милан С. Димитријевић у надахнутом излагању осврнуо се на историју астрономије од орфејских учења до Галилеја. То је непосредан подстицај овом разговору. Да подсетимо, Галилејв Дијалог, у преводу филозофа Саше Хрњеза објављен је у едицији Physis Академске књиге Нови Сад и представља заједнички издавачки подухват ове издавачке куће и Природно математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

У овом издању Дијалога култруа, професор Милан Димитријевић, чије су главне области научног интересовања звездани спектри, атомски и молекуларни сударни процеси и њихов утицај на спектралне линије, астро-информатика и посебно историја и филозофија астрономије, у вези са питањем када се јавила прва идеја да се Земља креће и да можда није у центру универзума објашњава:

„У античко време обичан свет много више је посматрао небо него што то чини данас. Рецимо, сваки пастир из старе Грчке је видео планету Меркур. Појаве на звезданом небу биле су праћене, коментарисане и тумачене или се покушавало да се тумачи. Због тога су многи древни текстови пуни астрономских информација. Међу њима ту су и орфејске химне. Наиме, сачувано је 87 орфејских химни са неких 1200 стихова у хексаметру и оне представљају одраз односно нешто што је остало од најстарије грчке религије, оне која је била пре религије са олимпијским боговима. То је било пре Тројанског рата. Постоји један детаљ у тим песмама где се каже да су богови помешали зиму и лето у једнаким деловима. Неки од астронома су тај детаљ анализирали јер су сматрали да одатле може да се процени старост орфејских химни. Реч је о томе да данас лето траје седам дана дуже од зиме. Ако тај стих одражава стварност, лето и зима су били једнаког трајања и то смешта те химне негде у дванаести век пре наше ере.“ Професор Димитријевић такође каже: „Орфичари су живели у религијским заједницама. Ту је постојао ритуал иницијације. Они су се трудили да постигну неку чистоту живљења која би им обезбедила одређено место у загробном свету и те химне су биле велика инспирација за многе касније научнике, песнике и мудраце старе Грчке укључујући и питагорејце. У њима се налазе први зачеци идеје да можда Сунце управља другим небеским телима и да се можда и та тела окрећу око њега, тако да поједини данашњи научници траже зачетке првих идеја о хелиоцентричном систему у Европи које су представљале основ на којима се даље развијало такво схватање у исказима орфејских химни.“

Димитријевић такође скреће пажњу на то колико богатих астрономских детаља може да се нађе и у другиму делима из тога времена и посебно описује астрономске детаље којима обилују Хомерова Илијада и Одисеја. „Када се читају са једном астрономском нотом, оне дају приказ како су Грци замишљали свет“, указује он.

Када је реч о научном промишљању првих филозофа, Димитријевић каже: „Анаксимандр из шестог века пре наше ере је први дао могућност да се Земља окреће око центра Универзума. Није то дао као неку апсолутну тврдњу него просто да постоји таква могућност. Он је такође први који је практично изнео тврдњу да Земља није нигде причвршћена него да је одвојена од Неба и да лебди у неком простору и такође је први изнео тврдњу да се Земља окреће сама око себе, с тим што је он није замишљао као лопту него као неку врсту добоша где смо ми на оној горњој равној страни. После тога су дошли Питагорејци.“

У наставку разговора са професором Димитријевићем о историји астрономије у овој емисији долазимо до Галилеја а у наредној од Галилеја до наших дана.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг