Дијалог култура 07.07.2013.

Тема: АРХЕОЛОГИЈА И ДИЈАЛОЗИ КУЛТУРА. ПРВА ЕМИСИЈА – ПРИКРИВЕНО ХРИШЋАНСТВО. АРХЕОЛОШКА СВЕДОЧАНСТВА О ХРИШЋАНСТВУ РИМСКОГ И РАНОСРЕДЊОВЕКОВНОГ ДОБА НА ПОДРУЧЈУ ВОЈВОДИНЕ. МИЛАНСКИ ЕДИКТ, СИРИЈУМ, ПОДУНАВСКИ БАРБАРИКУМ, СЛОЈЕВИ И РАЗМЕРЕ НАСЕЉА ЧУРУГ

„Римска освајања територије данашње Војводине почињу последњег века старе ере, али коначно установљење римских граница на Дунаву дешава се после гушења Панонског устанка 9. године нове ере. Тако је физички раздвојен простор јединствене културе познолатенског периода, па њени носиоци са десне обале Дунава, у Срему, бивају изложени притиску римске државе и културној асимилацији од римске културе, како се то у стручној литератури назива, процесу романизације. Са леве обале Дунава, њихови „рођаци“, убрзо по успостављању границе на Дунаву, бивају изложени притиску новопридошлог номадског народа, Сармата, али и сталном тежњом римске државе да од својих граница удаљи варваре“, пише археолог Станко Трифуновић у раду „Територија Војводине у анатичко доба – Археолошка сазнања“. Тај рад, као и рад „Прикривено хришћанство – Археолошка сведочанства о хришћанству римског и раносредњовековног доба на подручју Војводине“ Станка Трифуновића, када се заједно посматрају, пружају, нова, далеко целовитија сазнања о ранохришћанској причи на тлу данашње Војводине, носећи нас археолошким времепловом и артефактима међу становнике онога времена.

Отварају се питања: Римским освајањима, успостављањем Лимеса – који културолошки процеси се одвијају с једне и друге стране нове границе? Да ли је затечено становништво нестало? По чему археолози препознају где је било хришћана? Да ли их је било само у Сирмијуму, као развијеној урбаној средини – и као једном од центара Римског царства или је хришћана било и у руралном залеђу? Да ли је хришћанства било и у подунавском Барбарикуму, на простору данашњег Баната и Бачке? Ко су били главни преносиоци хришћанства? Које одговоре пружа археологија и на питања: После доношења Миланског едикта 313 године – шта се дешава с једне и друге стране Лимеса? Где хришћанство остаје прикривено?

Осим ових централних питања у разговору са археологом Станком Трифуновићем посебно нас интересује и тајна феномена увећавања – до врло великих размера – после Панонског устанка 9. године наше ере, оних насеља у Бачкој и Банату која су заснована у последњим вековима старе ере чиме се Станко Трифуновић подробно и систематски бави преко 15 година, и чему је највећи допринос дао насељу које је постојало на простору данашњег Чуруга. За тај локалитет Трифуновић предлаже да се уреди у археолошки парк који ће заузети значајно место у понуди едукативног и културног туризма.

Поље истраживања Станка Трифуновића, музејског саветника у Музеју Војводине су културе римског доба и раног средњег века. Он је носилац бројних истраживања и ископавања и руководилац пројекта и недавно објављене прве књиге монографије „Археолошка топографија Баната“.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Војислава Вукеља и Милан Гузијан