Дијалог култура 23.06.2013.

Тема: МАРКЕТИНГ КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА. ДРУГА ЕМИСИЈА. СЕГМЕНТАЦИЈА ТРЖИШТА. ДЕЦА ПОТРОШАЧИ. КУЛТУРОЛОШКЕ, СОЦИОЛОШКЕ, ДЕМОГРАФСКЕ И ПСИЛОЛОШКЕ ДЕТЕРМИНАНТЕ ФЕНОМЕНА

„Традиционалне медије, телевизију, штампу и радио, све више замењују нови, пре свега интернет и мобилни телефони, који могу да постигну већи ниво интерактивности и индивидуалности, што је дечији примарни захтев“, пише доценткиња др Јелена Филиповић у књизи „Мали купци – велико тржиште“. У том и другим њеним радовима који су посвећени деци као потрошачима, односно циљном, маркетингу она примећује да су деца нови, софистициранији потрошачи и закључује да су потребни и посебни модели комуникације са том групом потрошача. Она пише: „Дуго времена погрешно је сматрано да се деца у потрошњи понашају исто као одрасли, па су им нуђени исти производи и коришћене исте промотивне стратегије. Међутим, са „бејби бумом“ који се десио у Америци педесетих година 20. века, ситуација се значајно мења. Деца почињу да располажу већим новчаним средствима, добијају више задужења у домаћинству, мења се структура породице, раније се осамостаљују и почињу да прате глобалне популарне трендове“. То што деца купују производе и услуге својим новцем, значајно утиче на породичне куповине, а они представљају и „будуће“ тржиште, па се могу посматрати као најлукративнији сегмент од свих постојећих на тржишту, указује она.

Који социолошки, културолошки и психолошки феномени се уочавају и које демографске и друге детерминанте су део те приче?

О ком и каквом је тржишту реч? Како му приступају маркетиншки стручњаци?

О томе разговарамо у овој другој емисији из мини-серијала „Маркетинг као научна дисциплина“ с доценткињом др Јеленом Филиповић, ауторком многих истраживања посвећених деци као потрошачима и релацији маркетинг и миленијумска генерација, као и радова који се односе на интернет маркетинг.

Где, када и како деца формирају прве потрошачке навике? Да ли се разликују оне код нас и оне у високоразвијеним земљама Европе и Америке или у другим деловима света, а имајући у виду и урбане и руралне средине као значајне детерминанте?Како се мењао кроз време процес потрошачке социјализације? Које промене су најуочљивије и који их фактори условљавају?У различитим узрастима деце разликују се и потенцијалне перспективе у начину размишљања и перцепција. Које фазе развоја дечије интелигенције теоретичари разликују и како се сазнања о томе користе у маркетиншке сврхе?

Дакле, у овој емисији говоримо о томе како уочени културолошки, социолошки, демографски и психолошки феномени могу постати, а у развијеним економијама то већ јесу, показатељи за формирање брендова или промотивне кампање.

Такође нас интересује: ако се у конципирању реклама примењују резултати темељних истраживања психологије детета и његове перспективе размишљања у различитим узрастима, а у анализи тржишта посебно проучавају понашања деце у захтевима и настојања родитеља, бака и дека да задовоље њихове потребе и жеље, да ли и колико законски оквири штите децу од манипулације тржишних интереса? Шта је са етиком?

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља