Дијалог култура 30.12.2012.
Тема: ТИРАНИЈА СРЕЋЕ, СРЕЋА КАО ФЕНОМЕН И ПОЗИТИВНА ПСИХОЛОГИЈА
Повод: Трећа емисија Радионице „Говорити и писати о науци“
Тема данашњег издања „Дијалога култура“ јесте феномен среће. Шта је срећа? Када је срећа постала предмет научног истраживања? Да ли је појам среће у свим културама исти? Како се дефинише позитивна психологија као научна дисциплина и чиме се бави?
На недавно одржаним Петим сусретима студената психологије, асистент са Одсека за психологију Филозофског факултета у Новом Саду, др Вељко Јовановић, одржао је предавање под називом „Тиранија среће“. Тим поводом рекао је: „Данас је већина људи изложена ‘тиранији’ среће, односно императиву да буду срећни, а уколико нисмо срећни, нешто није у реду са нама. Овом тежњом људи да буду срећни, често манипулишу и научници, психолози, јер се свим снагама труде да докажу како је срећа у свим условима и за све људе добра.“ Међутим, различитим истраживањима потврдило се да се срећа, односно субјективно благостање како се најчешће и дефинише, различито поима у различитим културама, па чак и то шта је срећа зависи од саме особе која размишља о овом феномену. Појам среће постао је предмет научних истраживања тек на прелазу из 20. у 21. век, зато што су се до тада психолози бавили само „негативним“ аспектима људског живота. Тај феномен и даље није много истраживан и о њему се не зна онолико колико о, на пример, психопатолошким појавама. Међутим, срећа привлачи многе људе, како научнике, тако и ненаучнике, па често можемо да наиђемо и на текстове попут „Седам корака до среће“, које пишу животни учитељи, писци или мотивациони говорници. Које су последице тога да се ненаучници баве феноменима које наука треба да истражује? Међутим, у разговору са др Вељком Јовановићем откривамо да и научници понекад манипулишу својим истраживањима и труде се да докажу своје хипотезе, чак и када резултати то не показују.
Др Јовановић се у својим радовима, који су објављивани у врхунским и истакнутим међународним часописима, често бави феноменом среће, најчешће код средњошколаца, а истраживао је повезаност животног благостања и радозналости и задовољства школом.
У овој емисији и о тим радовима, као и о његовом докторском раду „Ефекат срећног и дисфоричног афекта и вулнерабилности за депресију на процес пажње: студија очних покрета“, разговара Јасна Жугић.
Емисија је остварена у оквиру серијала „Говорити и писати о науци“. Реч је о завршним радовима, научним интервјуима полазника Радионице за обуку младих новинара или оних који се припремају да то постану. Пројекат Радионице остварују Природно-математички факултет у Новом Саду и Радиодифузна установа Војводине, на непосредну иницијативу научног програма „Дијалог култура“ Радио Новог Сада. Пројекат је подржао и финансијски помогао Центар за промоцију науке.
Уредница емисије: Дренка Добросављевић, ауторка, менторка и руководилац Радионице „Говорити и писати о науци“
Емисију и научни интервју остварила полазница Радионице: Јасна Жугић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Тон-мајсторка: Марица Јунг